13. јула навршава се 100 година од рођења Влкане Стојанове – једног од златних гласова Бугарске. Легендарна певачица је међу првим бугарским извођачима народних песама који су снимили грамофонске плоче. Влканин први сусрет с микрофоном догодио се када је имала само 13 година, певала је уз пратњу оркестра чувеног кларинетисте Рамадана Лолова. Касније је, као већ позната народна певачица, постала члан Ансамбла народних песама и игара "Филип Кутев" где је деценијама била једна од највољенијих солисткиња.
Влкана Стојанова и данас живи у срцима свих људи који су имали прилику да дођу у додир са њеним стваралаштвом.
А Влкана Стојанова је за живота рекла: "За песме на мом репертоару је потребна храброст." А на њему се нашло чак 350 песама из Тракијског краја.
Народна певачица је несебично пренела своје знање и искуство младим талентима у Школи фолклорне уметности "Филип Кутев" у Котелу и на Новом бугарском универзитету. Међу њеним ученицима су славна имена попут Бинке Добреве, Цветанке Варимезове, Десиславе Доневе, Марије Колеве, Стојана Варналијева и других. У знак сећања на певачице од 1995. године се у Стралџи организује национално такмичење под насловом "Са песмама Влкане Стојанове" захваљујући којем су откривени многи таленти. 2015. године је основана Фондација "Влкана Стојанова." Објављена је књига у коју су укључени текстови и нотне белешке најпопуларнијих Влканиних песама.
Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би..
Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..
Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..