Прилив страних туриста у бугарску престоницу је у првој половини године повећан за невероватних 139% у односу на исти период пандемијске 2021. године. Највише их је из Немачке, Румуније, Израела, Италије, САД, Грчке и Велике Британије, саопштено је из Министарства туризма. Већина странаца лоу-кост летовима долази само на викенд, док други остају на кратко у Софији пре него што наставе ка унутрашњости земље. У просеку странци у главном граду проведу 2 до 3 дана, али је број долазака и ноћења од почетка 2022. године порастао за 86%.
Према Иву Маринову, директору Општинског јавног предузећа „Туризам“ – Софија, страним туристима се највише допада историјски центар Софије где се могу видети трагови Римског царства. Импресионишу их цркве, музеји, уметничке галерије, као и традиционална јела и вино. Немојмо заборавити и богат културни програм који традиционално обилује концертима, оперским представама, фолклорним фестивалима... Судећи по бројним анкетама Радио Бугарске, лепо уређени паркови су међу стварима које се највише свиђају странцима који су посетили Софију. Већина страних гостију и не слути какво птичје богатство се налази у њима – детлић, кос, црвендаћ, сеница и друге врсте птица. Тако се, рецимо, у Борисовој башти – најстаријем и најпознатијем шумском парку у Софији, гнезде јастребови и утине.
У парковима који садрже и водене површине, као што је Јужни парк, могу се видети и водене птице попут патке глуваре и др. А велика сеница је постала симбол Софије, показују резултати анкете спроведене међу становницима главног града.
„С тим у вези, направили смо мапу „Упознајте птице Софије,“ која укључује 5 паркова са 3 руте, 36 информативних тачака где се могу посматрати преко 200 врста птица. Јер је Софија друга у Европи по богатству птица. Руте су на карти означене жутом и плавом бојом, јер су то боје велике сенице. Ту су и информативне табле које пружају корисне информације о томе како да бринемо о птицама,“ каже Иво Маринов.
Осим птица, пажњу страних туриста могу да привику и... домаћа вина. Софија није део винских региона Бугарске, али је то не спречава да буде највећи потрошач вина у земљи. Тако се родила идеја о креирању градске винске руте, односно мапе која обухвата 40 ресторана и барова, као и 31 продавницу бугарских вина у Софији. А љубитељи уличне уметност и графити културе, која је код нас стекла популарност средином 90-их година 20. века, биће „почашћени“ рутом „STREET ART SOFIA“:
“Мапом је покривено 20 локација графита, углавном у централном делу града, до којих се лако може доћи градским превозом. Све три мапе су „живе,“ тј. периодично се ажурирају. Тако, рецимо, ускоро ћемо у мапу уличне уметности уврстити графите у софијском насељу „Хаџи Димитар“ и другим деловима града,“ казао је Иво Маринов.
Винска мапа Софије доступна је на званичном туристичком порталу Општине Софија. До краја јула биће објављене и мапе птица и уличне уметности, обећао је г. Маринов.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: visitsofia.bg, pixabay
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи,..