10
Тиркизно море, неприступачне стене и степско растиње – такви призори могу се видети северно од Варне где вијуга пут ка Каменом брјагу и археолошком парку Јајлата.
Камен брјаг се обично повезује са концертима који пружају незаборавне доживљаје љубитељима рок музике. Код села Камен брјаг одржава се и традиционални Џулај морнинг фест на којем се дочекује свитање првог дана јула.
Јужно од села, удаљено само 2 км од њега, налази се заштићено подручје Јајлата – место где се прошлост и садашњост сусрећу.
Културно-историјски резерват окупио је на једном месту остатке праисторијских пећинских насеља, трачких светлишта и некропола, римског пристаништа, византијског насеља са зидинама и православним храмом посвећеним Светим Константину и Јелени. Вероватно је сва ова лепота некада инспирисала и очаравала и античког песника Овидија за кога се верује да је живео у једној од оближњих пећина.
Данас обавијен тајнама резерват наставља да привлачи посетиоце жељне да нешто више сазнају о историји и уживају у лепим морским призорима.
Ту смо видели и Никиту Георгијева коме ово није први долазак у археолошки парк.
„Лепо је што северни део бугарске обале још није преизграђен као што је јужни,“ рекао је Никита. „Још увек постоје „дивља места,“ а културно-историјске знаменитости су у природи и много је пријатније. На овом месту буквално можеш да испратиш развој човечанства током 7000 година, што се ретко може видети негде другде. У парку Јајлата, рецимо, имамо пећинске настамбе где људско присуство датира од пре 5000 година.
Затим, имамо трагове историје Трачана, Римског и Византијског царства. С друге стране, кад се попнете на висораван и погледате према западу, видите савремени свет са ветрогенераторима, а небом лете авиони… То је 7000 година на једном месту.“
Дуга рута која пролази кроз приобалско подручје укупне површине 45,3 ха обилује путоказним таблама које голицају машту пролазника.
„Волео бих да се мало више развије овај крај,“ каже Никита. А туриста не мањка чак ни радним данима:
„Долазе,“ каже Татјана Атанасова из центра за посетиоце парка Јајлата. „Зависи, али викендом и нерадним данима их је више. Поред оних из Бугарске, долазе нам Румуни, Чеси, Пољаци. Имамо посетиоце свих националности. Иначе, настављају се археолошка истраживања и проучавања културних слојева. У току је и делимична реконструкција објеката.“
Тачно изнад Јајлата пролази Виа Понтика – миграторни пут птица селица од којих се преко 50 врста гнезди у стенама резервата. Међу њима су модроврана, ћубасти корморан и пупавац. Није занемарив и број животиња регистрованих тамо – преко 270, а могу се видети и ретке и угрожене врсте биљака.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Дарина Григорова
Турска бродска компанија ће од 11. октобра 2024. г. успоставити трајектну услугу између Истанбула и Бургаса. Трајект ће превозити углавном туристе који бораве у Турској и желе да морским путем дођу на једнодневни или дводневни излет у Бугарску, рекла је..
Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...
У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи,..
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена..
Променљиво облачно