Замислите да имате могућност да будете у природи на свега неколико километара од срца великог града и осетите безвременост и мир који стварају осећај бољег сутра. Осећај да вас чекају нове могућности...
Управо то нам другу годину заредом нуде парк "Врана" и светлосне инсталације Sofia lights – дело тима Urban Creatures. Већ десет година они стварају једне од најупечатљивијих по својим димензијама графита и мурала на фасадама стамбених зграда, организују фестивале и раде на побољшању урбане средине Софије, на стварању окружења које је комуникативније са људима и временом у којем живимо.
Од 1. до 8. септембра њихов најновији пројекат Sofia Lights води нас далеко од бетона, у природу коју су осветлили на начин који ће нам пружити прилику да видимо себе. Јасен Гешев, један од аутора пројекта, признаје да су инсталације нешто што се тешко може описати речима, али је зато категоричан да су намењене људима који траже мир и спокој.
"Јер смо се уморили. Последњих неколико година се живот много променио. Изгубљена је веза са природом и духовним светом, отишли смо у крајност у којој људи френетично гледају сличице онлајн. А онда смо једног дана схватили – за време пандемије коронавируса, да морамо урадити нешто, рекли смо: доста је, уморили смо се. Желимо да направимо нешто што ће бити намењено људима попут нас, људима који желе да се одморе од ротације Земље. Испоставило се да нисмо сами и пуно је оних који имају исте или сличне потребе. Најважније за мене је да јасно кажем шта заправо није пројекат Sofia Lights. Дакле, ово није шоу или мапинг, нити је празник или журка. Ово је нешто што је веома медитативно и лично и ствари које представљамо свако тумачи на свој начин, у зависности од свог животног искуства и могућности схваћања," каже Гешев за Радио Бугарску.
Ове године ће посетиоци имати прилику да изазивају своју машту сваке вечери између 21 и 24 часа кроз три нове светлосне инсталације – "Мегалит," "Присуство" и "Свици." А због великог интересовања грађана поново ће бити приказана инсталација "Невидљиве нити."
"Уметност се рађа у глави човека који је уронио у те инсталације," каже он. Називи су само начин за лакше успостављање комуникације, али су инсталације уједињене заједничким доживљајима за што неспорну заслугу има и локација.
"Парк "Врана" је заиста посебно место које је грађено читавих 120 година и које и данас има посебну драж. Осећа се нека вибрација која као да зауставља време. Ми смо одлучили да искористимо ту енергију и природу како бисмо надоградили њен дух нашим инсталацијама, а резултат је заиста фантастичан.“
Парк "Врана" је право ремек-дело пејзажне архитектуре створено у Бугарској у првој половини 20. века као део ванградске летње резиденције бугарских владара Фердинанда I и Бориса III, са укупном површином 140 ха. По својим уметничким квалитетима ни по чему не заостаје за чувеним европским парковима који су изграђени у 19. веку. Све у парку пројектовано је у димензијама блиским реалним, што је карактеристично за већи део европских паркова у прошлости. Назван је тако због љубави кнеза Фердинанда према орнитологији. Историја каже да је име добио по првој птици која је слетела на дворац – врани.
Симеон Сакскобурготски је 2001. године поклонио имање Општини Софија. Данас је парк "Врана" дом 821 биљне врсте, неке од којих су угрожене.
"Има пуно клишеа кад је светлост у питању. Јер је она веома снажна метафора доброте, Бога, љубави и, у ствари, светлост сама по себи не треба да нас греје. Ако постоји зрачак светлости на стотинак метара од тебе, одмах ће се приметити и то ми се јако допада као метафора данашњег дана," закључио је Јасен Гешев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, sofialights.com, urbancreatures.bg, park-vrana.com, artsofia.bg
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..