Сваке прве недеље септембра у Бугарској обележавамо празник пруге уског колосека "Септември – Добриниште“ која представља јединствену туристичку знаменитост.
Иницијатори су чланови Удружења грађана „За пругу уског колосека“ и његов председник Кристијан Ваклинов, који је 2017. године отворио Музеј-кућу „малог возића“ и у старој згради железничке станице приказао вековну историју те пруге уског колосека.
Железничка станица се налази у клисури Чепинске реке, а зграду је само за 2 године у потпуности реновирало преко 20 волонтера.
Главни циљ је очување код нас последње пруге уског колосека и привлачење што више присталица те идеје. Пруга дуга 124,7 км повезује Горњотракијску низију, Родопе, Рилу и Пирин, а на њој се на 1.267 м надморске висине налази и железничка станица Аврамово – највиша станица на Балкану.
У 2020. години је путовање једином ускотрачном железницом код нас уврштено у Топ 10 британског рангирања најсликовитијих путовања возом у Европи.
Питање изградње железничке пруге до Родопа је први пут покренуто 1915. године. Изабрана је Чепинска клисура, јер се поред прилаза планини тамо налазе најнасељенија места дуж реке. Данас се изградња ове пруге изучава на реномираним универзитетима за архитектуру и грађевинарство због изузетних инжењерских решења која су омогућила превазилажење огромних денивелација, потпуну усклађеност са карактеристикама терена, као и ручну изградњу првих 39 километра железничке пруге широке 760 милиметара само за 5 година.
Фотографиjе: tesnolineikata.com, БНР
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..