7. септембра 2022. године Њујоршка јавна библиотека отвара своју нову књижевну сезону промоцијом америчког издања романа „Временско склониште“ Георгија Господинова и дискусијом са овим најнаграђиванијим бугарским писцем у иностранству. Модератор биће Валентина Измирлијева – дугогодишњи професор Колумбијског универзитета.
„Вратити се тамо где је све почело“.
Године 2017. бугарски писац је добио стипендију Cullman Center која му је омогућила једногодишњи боравак и рад у престижном „Кулман центру“ Њујоршке јавне библиотеке који окупља истраживаче и писце из целог света. Управо тамо је Господинов почео рад на роману "Временско склониште", који је у Бугарској објављен 2020. године. Следеће године роман је преведен на италијански, немачки, француски, пољски и дански језик, а ове године је издат и у САД у преводу Анђеле Родел.
„Њујорк тајмс” је у својој рецензији описао роман као дирљив и интелигентан и истакао мајсторску способност Бугарина да преко своје приче скреће пажњу на насиље које прошлост врши на нашу садашњост.
Британски лист „Гардијан” је бугарски роман "Временско склониште" изабрао за књигу дана.
Стигла је и вест да је Георги Господинов изабран за гостујућег писца Института "Хариман" Универзитета Колумбија где ће водити једномесечни семинар.
2. октобра ове године Георги Господинов ће учествовати у дискусији у оквиру Бруклинског књижевног фестивала.
Саставила: Весела Крстева
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Facebook / @Georgi GospodinovДокументарни филм „Срце друге Бугарске“ новинарке Милене Милотинове премијерно је приказан у Централном војном клубу у Софији. Остварење је посвећено 30. годишњици оснивања Државне агенције за Бугаре у иностранству. Кроз приче многих бугарских..
У Софијском луткарском позоришту отвара се 13. Међународни фестивал уличног и луткарског позоришта „Сајам лутака“. Фестивал, који ће трајати до 21. септембра, није такмичарског карактера, а окупиће професионална позоришта из земље и иностранства...
Био једном један необичан кварт одакле је почела изградња старе Софије, с обзиром на то да се налазио између Дворца и железничке станице – на главном путу који је повезивао живот у граду. У том простору људи нису задовољавали само своју природну..
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место..