Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Опет варнице између Турске и Грчке


Турски председник Реџеп Тајип Ердоган запретио је Грчкој војним одговором због милитаризације спорних острва у Егејском мору. У одговору на то је грчки министар спољних послова Никос Дендијас послао писма генералном секретару НАТО Јенсу Столтенбергу, шефу европске дипломатије Жозепу Борељу и УН, у којима се жали на изјаве турског председника тражећи од њих да осуде понашање Анкаре.

САД су оцениле да су изјаве Ердогана „бескорисне“ истичући да се грчки суверенитет над егејским острвима „не доводи у питање“ те су позвале да се не подстичу тензије у НАТО пакту, посебно у контексту руске агресије на Украјину, пише лист „Катимерини.“

Чешка република је као шестомесечни председавајући Саветом ЕУ такође осудила као неприхватљиве изјаве турског председника.

Шеф француске дипломатије Катрин Колона која је посетила Анкару и Атину изразила је подршку Грчкој.

Румунски председник критиковао мађарске и румунске политичаре националисте


Председник Румуније Клаус Јоханис изјавио је да се права свих националних мањина у Румунији поштују и подвукао да је већина проблема везано за међуетничке тензије „вештачки подгревана“ од стране одређених политичара. Јоханис је то рекао у краљевском дворцу Котрочени, у изјави после састанка са својим мађарским колегом Каталин Новак, која је била у званичној посети Букурешту, јавља телевизија DIGI24. Румунски председник је подсетио да су странке националних мањина у његовој земљи заступљене у парламенту. Јоханис је додао да у Мађарској и Румунији има политичара који распирују међуетничке страсти.

Новак је уверила да Мађарска подржава приступање Румуније шенгенском простору.

Криза млека на Балкану


Влада Србије ограничила је цену млека и забранила извоз сировог и пастеризованог млека до 30. септембра. Одлука је донета како би се омогућило редовно снабдевање становништва млеком и ради спревачавања одлива сировине, пише лист „Политика.“ Према речима произвођача, главни разлог је несташица сировине, смањена производња и повећана потрошња. Забрана не важи за Северну Македонију и Албанију.

Несташица млека очекује се и у Црној Гори јер је Србија највећи извозник млека у тој земљи, преноси лист „Vijesti.“ У Босни и Херцеговини је производња у 2022. години нагло опала за 12,5 млн тона. Просечна откупна цена млека у региону је 40 евроценти, а реална вредност је скоро 1,5% евра, рекли су произвођачи. У Грчкој се тржиште млечних производа за шест месеци смањило за 15%, преноси БГНЕС. Раст цена сточне хране довешће до несташице млека и меса, сматрају произвођачи.

Амбасадор Србије у Љубљани позван на разговор због изјаве српског председника


Словеначко министарство спољних послова позвало је на разговор амбасадора Републике Србије у Љубљани Зорану Влатковић због изјаве српског председника Александра Вучића током недавне посете словеначког председника Борута Пахора Београду. Вучић је на конференцији за новинаре са словеначким колегом рекао да је Словенија као и друге земље које су признале Косово нарушила територијални интегритет Србије. На питање новинара хоће ли се Србија придружити санкцијама Русији, Вучић је одговорио: „Како да објасним грађанима да Србија уводи санкције Русији, а не Словенији. Русија није нарушила територијални интегритет Србије, Словенија јесте. И видимо да имамо добре односе са Словенијом,“ рекао је Вучић.

Љубљана је изразила очекивање да Србија убудуће неће проблематизовати њену позицију по питању Косова јер подршка Словеније Косову није усмерена против Србије. Словенија је такође изразила чврсто противљење изједначавању словеначког признања Косова и руске агресије на Украјину, преноси EURACTIV

Тирана прекинула дипломатске односе са Техераном


Албанија је одлучила да прекине дипломатске односе са Исламском републиком Иран, саопштио је премијер Еди Рама. Он је оптужио Иран да стоји иза тешког сајбер напада 15. јула на дигиталну инфраструктуру Владе Албаније.

Односи Албаније и Ирана драматично су се погоршали 2013. године када је Албанија на свом тлу, на захтев Вашингтона и УН, примила око 3.000 чланова Народне муџахединске организације Ирана – покрета у егзилу који је забрањен у Ирану и жестоки је противник иранских власти.

Саставио: Иво Иванов

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: haber7.com, rs.n1info.com, rferl.org, nova24tv.eu

Више из ове категориjе

Бојко Борисов

Борисов прихватио захтев НП-ДБ за санитарни кордон око Пеевског

Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..

објављено 15.11.24. 14.17

Хроника балканских догађаја

Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...

објављено 15.11.24. 10.34
Дејан Николов

„Препород“ објавио податке истраге о изборима одржаним 27. октобра

На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..

објављено 13.11.24. 12.25