19. октобра одржаће се конститутивна седница новог, 48. сазива Народног собрања Бугарске. 240 новоизабраних народних посланика положиће заклетву у историјској згради бугарског парламента на тргу Народног собрања у Софији.

"Мандат Народног собрања као органа тече од изборног дана, али да би сваки посланик могао да учествује у његовом раду, мора прво да положи заклетву", изјавила је БНР професор уставног права доц. Наталија Киселова.

Након објављивања резултата ванредних парламентарних избора од 2. октобра у нови парламент ушло је 7 политичких снага. Заклетву да ће поштовати Устав и законе и да ће се у свим својим радњама руководити интересима народа положиће 67 посланика коалиције ГЕРБ-СДС, 53 – формације "Настављамо промену", 36 – Покрета за права и слободе, 27 – партије "Препород" ("Вазраждане"), 25 – коалиције "Бугарска социјалистичка партија за Бугарску", 20 – коалиције "Демократска Бугарска" и 12 посланика најновије парламентарне снаге – партије "Бугарски успон".

Да би могао да ради и доноси одлуке, вишепартијски парламент подразумева веома снажан дијалог заснован на приоритетима управљања. Или како је истакла проф. Киселова, "народни посланици морају да науче не само да слушају друге, него и да их чују".

Првог радног дана посланици треба да изаберу председника Народног собрања. Избор се врши простом већином и управо у том чину аналитичари очекују да виде знак за спремност за дијалог и уступке од стране политичких субјеката.

Прву седницу новог парламента отвориће најстарији посланик у њему –  скулптор Вежди Рашидов, посланик партије ГЕРБ, бивши министар културе.

"Ако се лично понашање не промени и не постане национално одговорно понашање, уопште не завидим бугарској држави. Добро би било да посланици не забораве да их је у парламент послао народ, он их је запослио, у противном се претварамо у аматерски интересни клуб" –  истакао је Рашидов.

Најмлађи посланик је 25-годишња Небије Кабак из Покрета за права и слободе, која је у претходном сазиву Народног собрања била члан парламентарних одбора за туризам и економске политике и иновације.

Да ли ће народни посланици успети да одговоре надама грађана за брз и одговоран рад у условима мноштва криза – економске, геополитичке и демографске?

"Неке активности се могу предузети у краћем временском периоду – наводи у интервјуу БНР Кремена Кунева, новоизабрани посланик "Демократске Бугарске".

Свесна сам да се велике промене могу десити само уколико је парламент стабилан. Моји циљеви су везани за дечје здравство и образовање. Мора се радити и на питању изградње националне дечје болнице."

И народни посланик партије ГЕРБ Марин Маринов је уверен да је потребна стабилна и предвидљива влада.

"Политичка криза јача и друге кризе у држави, потребни су нам лидери који имају доказано искуство. Решење сваке кризе мора да започне понизношћу. Политички лидери морају да оставе свој его по страни. Потребно нам је уједињење да бисмо као друштво и држава ишли напред. Постоје приоритети око којих се можемо ујединити. А они који не желе да учествују у решавању криза и проблема, нека бар не сметају осталима".

Да ли ће парламентарна демократија успети да заштити интересе бугарских грађана? Политиколог Страхил Делијски цитира истраживање, према којем 90%  грађана сматра да демократска влада мора да штити грађане од сиромаштва, међутим, 80% испитаника каже  да бугарској влади то не полази за руком.

"Огромни део друштва очекује да ће се формирати влада која ће радити против криза. То очекују и наши евро-атлантски партнери, као и инвеститори и спонзори у области политике, једино се политички лидери још увек чуде како да се то оствари, да би минимизирали губитке услед евентуалне немогућности формирања владе. Снагом ове логике, под утицајем тих фактора, очекујем да ће влада бити састављена. Не смемо очекивати да ће она бог зна шта урадити, јер ће интереси спољних партнера и спонзора доминирати над интересима људи".

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС-архива, БНР, лична архива