Истакнути бугарски писац и друштвени посленик Антон Дончев преминуо је у 92. години после тешке болести, јавља БТА.
Антон Дончев је бугарским и страним читаоцима познат пре свега по историјском роману „Преломно време“ у којем говори о присилној исламизацији Бугара у Родопима у 17. веку.
Дончев је са нескривеном горчином пратио политичка дешавања последњих година у Бугарској.
„Немогуће је да имаш бугарско срце, а да те не боли због свега што се дешава у Бугарској,“ рекао је својевремено у интервјуу БТВ.
„Говоримо лоше, хладно, без срца, а то није наш језик,“ прокоментарисао је писац.
Антон Дончев је рођен 14. септембра 1930. године у Бургасу. Године 1948. завршио је гимназију у Великом Трнову, након чега је уписао Правни факултет у Софији на коме је дипломирао 1953. године. Након што је неко време радио као судија у Великом Трнову, Дончев је изабрао да се у потпуности посвети писању. И тако је неколико година касније настао његов први историјски роман „Прича о Самуиловом времену, о Самуилу и његовом брату Арону, о њиховим синовима Радомиру и Владиславу, о сељаку Житану и старешини Горазду Мудром и о многим другим људима који су живели пре нас“ који је објављен 1961. године. Његов други роман – „Преломно време“, изашао је 1964. године, а настао је за 41 дан.
„Преломно време“ је најпознатији и најпревођенији роман Дончева. По роману је 1987. године снимљен истоимени филм у два дела, са поднасловима – „Претња“ и „Насиље“, редитеља Људмила Стајкова.
У јуну 2015. године је у анкети БНТ „Преломно време“ изабран за најомиљенији филм домаће публике.
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..