Након што су посланици у петак изабрали председника 48. сазива бугарског парламента, рад Народне скупштине је „одблокиран“ и дато је зелено светло за преговоре о формирању владе. Предводи их контакт група ГЕРБ-а, у којој су Росен Плевнелијев – председник државе у периоду 2012-2017. године и бивши министар спољних послова Соломон Паси. Од њих се очекује да изађу са саопштењем у којем ће се фокусирати на приоритете и решења о којима је у разговорима са политичким снагама пронађен заједнички језик. Неке од конкретних тема за које ће се тражити блиски ставови су улазак Бугарске у еврозону, пренаоружавање бугарске војске и „хитна питања” попут Плана опоравка и борбе против корупције. Њих двојица су свој задатак окарактерисали као веома тежак, са амбицијом да буду пронађени заједнички приоритети између политичких снага везаних за „европски и демократски развој Бугарске“. ГЕРБ-СДС, који има највише посланика у Народном собрању, саопштио је да је спреман да преговара о формирању владе са свим посланичким групама након што добије први мандат од председника. Они допуштају да може бити формирана мањинска влада, која ће за одређене политике добити и ширу подршку у парламенту.

Како ће се одвијати догађаји – остаје да се види, можда ове недеље, пошто ће председник Румен Радев сазвати консултације са политичким снагама које су заступљене у парламенту пре уручивања првог мандата за састав Владе. И док је већина посматрача скептична да ће политичке странке успети да пронађу функционалну формулу за управљање државом, поједини аналитичари политичких порука предвиђају могућност формирања већине након тродневне прве седнице Народног собрања за избор председника. Сага је била драматична – после небројених гласања, повлачења кандидатура и жучних расправа, народни посланици су за председавајућег изабрали свог најстаријег колегу, вајара Веждија Рашидова. И мада ће ова свечани седница без преседана ући у историју, неки политиколози су у томе видели и позитивне стране – странке су почеле да разговарају. Међутим, тешко постигнути консензус изазвао је и друге коментаре у вези са политичком климом у земљи.

„Контроверзна фигура новог председника парламента и подршка овако шаролике коалиције показује какав ће бити живот следећег парламента“ – рекао је политиколог Иво Инџов. Он је уверен да ће значај званичне већине бити занемарљив:

„Доминацију ће имати ситуационе већине. БСП у овом случају игра контру партији „Настављамо промену“ и зато је избор Веждија Рашидова постао могућ (из највеће посланичке групе ГЕРБ-СДС – прим. уред.) Ову коалицију можемо назвати коалицијом на папиру, јер ће ГЕРБ, ДПС, БСП и „Бугарски успон“, а зашто не уз подршку „Препорода“ („Вазраждане“), највероватније вратити гласачке листиће. Биће тешко управљати, а још теже ће бити формирати владу“.

Према речима бившег потпредседника законодавног орагана Екатерине Михајлове, избор Веждија Рашидова, који се ипак догодио, има своју добру страну:

„Народно собрање моћи ће да почне са радом. Не треба заборавити да је оно повезано са прилично хитним задацима, међу којима је на првом месту формирање владе. У међувремену, међутим, нови државни буџет, закони из Плана опоравка и отпорности морају бити размотрени и усвојени. Бугарска већ дуже време нема функционалан парламент. Постоји и ризик од девалвације ове институције уколико народни посланици не почну да испуњавају своје обавезе.“

„Дуго времена постоје оптужбе на рачун бугарских политичара да не држе обећања дата пре избора. У овом тренутку, међутим, најмање две посланичке групе их се у потпуности придржавају. Оне су категоричне да ни на који начин неће улазити у било какву коалицију или контакт са ГЕРБ-ом, ДПС-ом, „Препородом“ („Вазраждане“), објаснио је политиколог Георги Кирјаков. Због тога он није оптимиста у погледу онога што је пред нама – биће веома тешко да се постигне консензус о влади.“

Није оптимистична ни прогноза политиколога Петра Чолакова о политичком хоризонту пред могућом владом.

„Још увек је рано да се говори о томе да постоји нова четворопартијска коалиција, формирана избором Веждија Рашидова за председника 48. сазива Народног собрања – ГЕРБ, БСП, ДПС и „Бугарски упсон“. Разлог – Корнелија Нинова не би преузела ризик да јавно подржи владу са мандатом ГЕРБ-а, јер би то довело до тоталног обезличења БСП-а.”

Стога, уколико се већинска влада не формира до локалних избора 2023. године, највероватнији излаз из овог лавиринта биће нови ванредни избори у фебруару – уверен је Чолаков.

Саставио: Јоан Колев

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: архива, БНР, БГНЕС