Дан Бесарапских Бугара који обележавамо 29. октобра уједно је и повод да се подсетимо дела академика Николаја Кауфмана – једног од најистакнутијих бугарских фолклориста. Њему дугујемо јединствену збирку нотних записа песама и инструменталних мелодија забележених у бугарским селима широм Молдавије, као и у селима близу Болграда и Одесе, у Приазовљу.
Акад. Кауфман је својевремено говорио да посебно цени овај свој рад јер је имао могућности да на самом извору сакупи изузетно богату грађу и разговара са носиоцима фолклора који већ одавно нису међу нама. Као што је познато, Бесарапски Бугари су Бугарску напустили у различитим периодима, а најмасовније пресељење је оно између 1828. и 1830. године. Акад. Кауфман је први пут са њима разговарао 1968. године, када је пратио на путовању ансамбл који је изводио његове обраде народних песама. Тада је забележио стотину песама досељеника из околине бугарског града Сливена. Ишао је од села до села, разговарао са мештанима, који су га "даривали“ старим текстовима и мелодијама. По повратку с тог путовања, успео је да, као што сам каже, скоро муњевито припреми за штампу збирку под насловом „Народне песме Бугара из Украјинске и Молдавске СССР“ коју је предао за штампање 1971. године.
Збирка је објављена много касније – 1982. године. Сачињена је од два тома и садржи око 2.600 народних песама и инструменталних мелодија. И дан данас је тај зборник непресушан извор инспирације, драгоцених информација, он је полазна тачка за истраживаче и изузетно вредна грађа за композиторе.
А ми смо за вас одабрали „Бесарапску свадбарску рученицу“ у обради акад. Кауфмана, коју ћете чути у извођењу Народног оркестра БНР.
Припремила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..