Ове године се навршава 100 година од стварања рапсодије „Вардар“ – једног од најпопуларнијих бугарских музичких дела које је познато у различитим транскрипцијама. У питању је сјајна, празнична, колоритна музика – какво је у ствари и комплетно стваралаштво Панча Владигерова.
Пре 100 година је тада 23-годишњи Владигеров још увек живео у Берлину. Он је своје музичко образовање почео у Бугарској, а 1914. године је заједно са својим братом близанцем – виолинистом Љубеном Владигеровим, отишао у Берлин. Тамо су се браћа школовала код познатих педагога. Панчо Владигеров је двоструки добитник интернационалне награде по имену Менделсона коју је додељивао Берлински универзитет – 1918. за Први концерт за клавир, опус 6 и 1920 – за “Три импресије“.
Занимљива је чињеница да је чувени диригент Херберт фон Карајан још као студент изводио дела Панча Владигерова, а 1926. године приликом свог дипломирања извео је Концерт за клавир број 1 Панча Владигерова.
Композитор је на позив Макса Рајхарда радио за Немачко позориште (од 1920. до 1932. године). У том периоду (1922. године) је написао рапсодију ˮВардар”, која је у својој првој верзији била за виолину и клавир. Владигеров је испричао како је настала та његова чувена рапсодија.
По његовим речима, 1921. године су се у једној крчми у Берлину састали Бугари, међу којима су били сликар Константин Штркелов и Панчо Владигеров. Средином вечери Штркелов је запевао песму, а Панчо Владигеров је извадио нотни лист и записао мелодију. Након извесног времена позвао је пријатеље у госте и пред њима су браћа Владигерови први пут извели ново дело под називом „Бугарска рапсодија за виолину и клавир опус 16, 1922.“. Године 1923. издавачка кућа Universal Edition га издала под називом „Бугарска рапсодија Вардар“. Касније (1928. године) Панчо Владигеров је рапсодију оркестрирао за велики симфонијски оркестар, а његов брат Љубен Владигеров ју је 1971. године прерадио за две соло виолине.
Превела: Албена Џерманова
Комбинација снажних хаус и техно битова, дубоких бас линија, мелодија и хармонија које плене пажњу, магичних поп и аутентичних етно вокала – овим речима би се могла описати музика двојца The KHANS. Чланови овог иновативног састава су композитор и..
Певачица анђеоског гласа Вања Костова више није међу нама, али су ту њене песме – нежне, искрене и емотивне. Њен син – певач Бојан Михајлов, промовише „небески“ албум под називом „Анђели међу нама“, на којем је 15 песмама Вање Костове које, изузев..
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у бугарској престоници. Овај јединствени догађај означава почетак новог циклуса радио-фестивала..
Група „Остава“ отвара годину новом песмом и мини-турнејом по клубовима. Наслов новог сингла, који уверено бележи пут ка новом албуму, је „Крив“...