"Бугарска се о својим избеглицама брине боље него било која друга земља ЕУ... и од првог дана они су смештени у хотелима... али смо једноставно остали без финансија”, изјавио је крајем прошле недеље за БНТ министар туризма Илин Димитров. Пре неколико дана Влада је одлучила да украјинске избеглице престане да смешта у приватне хотеле и да им обезбеди смештај у државним базама. Програм хуманитарне помоћи за људе који беже од рата продужен је по други пут у последњем тренутку. Према речима министра унутрашњих послова Ивана Демерџијева, примењиваће се до почетка 2023. године, након чега би „парламент требало да донесе трајну одлуку о том питању".
Украјинци који су тренутно смештени у хотелима добили су грејс период до 15. новембра да исте напусте. И почело је још једно пресељење људи, нејасноћа и хаос. Хотелијери на бугарском Црноморском приморју су протестовали у одбрану избеглица које бораве код њих, а неки од Украјинаца су отишли у Констанцу, у Румунији, где постоји сигуран државни програм до јуна.
Бугарској недостаје свеобухватна дугорочна стратегија за помоћ и смештај ових људи, што их доводи у крајње несигурнан положај – изнела је своје мишљење за БНР Росица Атанасова, адвокат из Фондације "Приступ правима".
"Од самог почетка било је јасно да је њихов смештај у хотелима кризна мера која не може бити одржива током времена. Непрекидне селидбе не доприносе њиховој интеграцији. Не постоје постепене мере које би ове људе стимулисале да започну самосталан живот у Бугарској. И они се налазе пред веома тешким избором – или да се сналазе сами, за шта су се многи од њих одлучили, или да остану потпуно зависни од државе".
"Према избеглицама се не можемо односити као према стварима. Углавном су то мајке са децом, стари, инвалиди", рекла је за БНР Татјана Кристи из Фондације "Отворено срце", која већ месецима помаже онима који беже од рата. Она је изразила сумњу у адекватне услове за живот у предложеним базама, посебно у предстојећим зимским месецима.
"Обезбедили смо државне и општинске базе које одговарају зимским условима", одговорио јој је Константин Ботев, државни стручњак у Управи за туристичку политику Министарства туризма и члан међуресорне групе која доноси одлуке о избеглицама из Украјине.
"Тамо ће имати обезбеђену храну, грејање и струју. Ове базе налазе се широм земље. Селидба је планирана за период од 1. до 15. новембра. Немам информацију о смештају у контејнерима", додао је он.
Испоставило се да постоје и контејнери, што је изазвало озбиљну јавну расправу. У прихватном центру за привремени боравак затвореног типа у Елхову већ је смештено 35 украјинских избеглица, од чега је 12 деце. Они су у нашу земљу стигли пре неколико дана из Запорожја и у кампу ће остати док им се не обезбеде места у државним базама, прецизирао је за БНР управник области Јамбол Георги Чалаков.
"Хотели не могу да обезбеде интеграцију", категорична је Кремена Кунева, посланик ДБ-а и суоснивач Фондације „За добро“.
"Тренутно, 8 месеци касније, ми нисмо установили статус ових људи – ко је од њих заиста у стању нужде, ко су стари, ко су болесни, а ко су мајке мале деце које не могу да раде. Ми то не знамо. Са друге стране, свакоме од њих дајемо подједнако и тиме онемогућавамо њихову интеграцију. Радимо ствари делимично, у последњем тренутку", каже Кунева.
Адвокат Росица Атанасова решење ситуације види у формирању посебне међуресорне комисије која би се бавила само проблемима украјинских избеглица.
Према подацима државне интернет странице „Бугарска за Украјину”, од почетка рата у нашој земљи је остало око 55.000 украјинских избеглица, а за њих нешто више од 16.000 држава је обезбедила смештај.
Аутор: Весела Крастева (коришћени су интервјуи С. Великове, Л. Тарколеве и Д. Јанкулове, БНР-"Хоризонт")
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографие: БГНЕС, Даниjела Костова
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..