Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рута која прати стопе Ћирила и Методија промовисаће њихово дело у Европи

Из збирке икона „Свети Ћирило и Методије“ Историјског музеја у Добричу

Пут ходочашћа за Сантијаго де Компостела датира још из средњег века. Ово је практично прва ходочасничка рута на Старом континенту. Данас је једна од укупно 48 културних „рута“ које је сертификовао Савет Европе, а које су везане за европске вредности и демократију. Једна од ових рута прати ширење дела Ћирила и Методија, твораца словенске писмености и проповедника хришћанства, а резултат је дугогодишњег истраживачког рада бугарских научника.

Истраживачи су утврдили постојање огромног броја споменика и локалитета повезаних са Светом браћом на Старом континенту. Познато је да су Ћирило и Методије свети заштитници Европе, заједно са Бенедиктом Нурсијским. "То су две културне и духовне традиције континента: западна – Бенедиктова, и источна – Ћирила и Методија. Међутим, не треба их раздвајати, јер се њихов рад шири како на исток тако и на запад", каже проф. Славија Барлијева, заменик директора Ћирило-методијевског научног центра Бугарске академије наука који припрема ову руту.

"Кaда кренемо од Немачке, где је Методије у Рајхенауу или Елвангену провео неколико година у изгнанству, преко Беча, где су током XVIII века у царској дворској цркви сваке године приређиване прославе у част Свете браће. У Чешкој је у XIV веку цар Карло IV Луксембуршки дело Свете браће користио за подизање самосвести локалног словенског становништва. Уводи се глагољица, додуше у ограниченим подручјима, а посебним указом почиње да се обележава и празник

У Мађарској пак налазимо трагове боравка Ћирила и Методија код блатноградског кнеза Прибине. У Србији, тачније у Сирмијуму или данашњој Сремској Митровици, Методије је био архиепископ. Да не говоримо о делу Свете браће у Бугарској, где налазимо најстарије споменике бугарске књижевности – ради се о глагољским натписима на епиграфским споменицима у Плиски. Или најстарији ћирилични натпис у Крепчи из 921. године. А шта тек рећи о манастирима у Равди, у Иванову, о храмовима широм Бугарске који су им посвећени..."

Заједно са представницима различитих ресора и гранских организација, научници тренутно раде на креирању конкретног туристичког производа у оквиру иницијативе за културне руте Савета Европе. Али у овом случају не ради се само о туризму.


"Научни део је веома важан, али уз то у фокус стављамо и образовање – млади људи се укључују у истраживање", каже проф. Барлијева. "Чак и ученици који почињу да истражују, на пример, како се празник Ћирила и Методија обележавао у једном насељеном месту кроз призму њихових родитеља и бака и дедова. Феномен празновања је веома важан, као и чињеница да у Бугарској постоји на десетине цркава и храмова који су под покровитељством Свете браће. Зато што је ова традиција моћан инструмент идентитета."

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Биоскоп „Влајкова“ у Софији представља домаће и светске филмске класике

Биоскоп „Влајкова,“ који је један од најстаријих активних биоскопа у Софији, обрадоваће љубитеље бугарских и светских филмских класика. Програм „Филмски класици у биоскопу „Влајкова“ почиње у септембру, а трајаће до краја године. У сваком од ових месеци..

објављено 11.8.24. 12.30

„Дијалог“ између корејских и бугарских уметника у Русенској уметничкој галерији

Заједничка експозиција под насловом „Дијалог“ бугарских уметника Канча Канева и Валерија Лазарова са Корејком Чој Џи Јун очекује своје посетиоце у Галерији ликовних уметности у Русеу. „Данашњи свет има насушну потребу за дијалогом и толерантношћу...

објављено 10.8.24. 11.30

Чувено Панађурско благо вратило се у Панађуриште

Становници и гости Панађуришта ће од 9. августа до 10. септембра поново имати прилику да виде оригинал Панађурског златног блага, саопштио је Историјски музеј у граду. Последњи пут је благо у градском музеју изложено у новембру 2023. године. Осам..

објављено 9.8.24. 08.15