"Ко је створио праксу за одржавање менталног и физичког здравља познатију као панеуритмија?" гласило је питање у квизу Радио Бугарске. Одговори су показали да наши читаоци редовно прате сајт Радио Бугарске и добро су информисани о садашњости и прошлости наше земље.
Највише тачних одговора дали су корисници сајта Радио Бугарске на бугарском и грчком језику – њих 92%, односно 80% је као одговор навело да је панеуритмију увео Петар Данов. Тачно је одговорило и 78% корисника са француског говорног подручја. Код корисника нашег сајта на турском и албанском језику су Петар Данов и Јован Рилски добили скоро исти број гласова. Али, гледано у целини, наши пратиоци су добро информисани о личности бугарског духовног вође.
Ко је Петар Данов?
Духовно име Петра Данова је Беинса Дуно, а његови следбеници називају га Учитељем. Рођен је у селу Хадрча, данас Николаевка, у Варненској области, у породици свештеника. По завршетку студија теологије и медицине на Бостонском универзитету у САД, вратио се у Бугарску где је објавио своју прву књигу „Наука и васпитање“. Петар Данов је са истомишљеницима основао Друштво за подизање верског духа бугарског народа, данас познато као "Бело братство". Реч је о верско-езотеричком учењу које је временом стекло велику популарност широм света а инспирисало је више хиљада људи. Међу њима је и научни геније Алберт Ајнштајн који је једном приликом рекао: "Цео свет ми се клања, а ја се клањам Учитељу Петру Данову из Бугарске". Данов је одржао на хиљаде филозофских беседа и предавања, а написао је и преко 150 музичких дела. Али је у свету познат пре свега као творац мистичног плеса панеуритмија.
Шта је панеуритмија?
То је сложени систем који представља збир вежби које се изводе уз музичку пратњу или плес који хармонизује душу, телу и природу. Реч "панеуритмија" означава "свеопшти космички ритам", стога је и плес заснован на кретању небеских тела и садржи укупно 28 лаганих корака и покрета, који се изводе под звуцима лепе музике. Следбеници Белог братства сваке године у белим одорама плешу укруг на Родопским планинама подражавајући природни ток и култ Сунца којем су посвећени. Музика се изводи најчешће на виолини која важи за инструмент чији звук највише личи на људски глас.
Према Петру Данову, панеуритмија утиче на наше психичко (духовно) и физичко стање. Она побољшава нашу покретљивост и дисање, јача мишиће и нормализује крвни притисак. Овај плес утиче и на нашу психу пошто се изводи док се сунце буди, у природи, покрети су лагани, опуштајући и у ритму музике коју прати текст са духовним порукама.
Панеуритмију је најбоље изводити у природи, током пролећа и лета, говорио је Данов. Јер тада, према речима Учитеља, енергије у природи имају јачи набој и моћ, а чисти ваздух и светлост слободно продиру у тело и обнављају га.
Сваке године се 19. августа око језера "Бубрега" – једног од Седам рислких језера у Родопима, окупља на хиљаде следбеника из земље и иностранства како би заједно, уз плес и музику, дочекали Соларну нову годину. Верује се да излазак сунца тог дана има магичну моћ, а Рилска језера сама по себи зраче посебном енергијом. На тај начин сви који учествују у плесу "пуне своје батерије" за наредних 12 месеци.
Становници Софије имају прилику да се опусте и уживају и тзв. башти Учитеља у софијском насељу „Исток“, где су 1944. године положени остаци Петра Данова.
Више о овој теми читајте у нашим текстовима:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, архивa, petardanov.com
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..