Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2023 Сва права задржана

Програм „Жене у науци“ мотивише младе научнце да развијају своје храбре идеје у Бугарској

Радослава Бекова: Жене се још увек сматрају слабијим полом у науци

Снимката е илюстративна
Фотографија: pixabay

Данас ће на церемонији у Софијском универзитету “Св. Климент Охридски” три младе научнице бити одликоване за достигнућа у области природних наука. Већ 12 година програм “За жене у науци” подстиче научни потенцијал жена и подржава их да остваре свој сан да кроз науку промене свет.

Један од основних циљева програма под окриљем УНЕСКО-а је да се доделом националне стипендије у износу од 5.000 евра женама у науци пружи подршка како би свој научноистраживачки рад развијали у нашој земљи. До сада су одликоване 33 научнице, а међу њима је Радослава Бекова са Института за океанологију Бугарске академије наука /БАН/. Награда јој је додељена за пројекат везан за загађење бугарске црноморске обале отпадом.

“Ово је једна од најпрестижнијих награда које се додељују код нас у области науке – каже она. – Стипендија је дошла у добром тренутку мог научног развоја.Новац ми је помогао да купим одређену опрему, као и да учествујем на међународним конференцијама, јер су оне прилично скупе и обично је бугарском научнику тешко да плати котизацију. Генерално, ова награда ми је много помогла у развоју каријере, за мене је она била једна од најпожељнијих награда.“

Радослава Бекова

Радослава Бекова је добитница још две награде за остварене резултате у области климатских промена, ризика и природних ресурса, коаутор је 23 научне публикације, представила је реферате на бројним домаћим и међународним научним форумима. Упркос својим успесима млада научница истиче, да је женама у науци теже да се развијају, каже да још није постигнута родна равноправност и на пример, за посао у њеној области радије би запослили мушкарца, јер се сматра да је жена слабији пол.

Ми, жене, смо веома често и мајке, тако да и на личном плану морамо водити рачуна о многим стварима – каже Радослава Бекова. – У каријерном развоју породиљско одсуство нас враћа 2 године назад а то је за науку много времена. Осим тога, постоји разлика у награђивању у корист мушкараца научника – немам у виду зараду, него новац који се даје у оквиру различитих пројеката и истраживања.”

Што се тиче научних истраживања у области заштите биолошких ресурса, њихових станишта и процене еколошког стања морске животне средине, Радослава Бекова каже да је после две године епидемије Ковида-19 обновљен мониторинг плажа и дина, где је, нажалост, све више отпада, углавном пластичног.

А да ли научници истражују загађење Црног мора услед рата у Украјини?


“Нема званичних података о последицама, али оне свакако постоје – одговара Радослава Бекова. – О томе свакако говори повећана смртност делфина, мада се не може сигурно рећи да ли је то последица рата или можда неке пандемије у вези са порастом просечне годишње температуре Црног мора. Предстоји обављање хемијских анализа у том правцу, јер начелно рат веома негативно утиче на животну средину.”


Извор: Интервју Маријеле Димитрове, БНР – Варна

Саставила и уредила: Дијана Цанкова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook/Institute of Oceanology - Bulgarian Academy of Sciences



Више из ове категориjе

Фотографиjе: karollknowledge.bg, re4life.eu

Бугарски робот за кућну употребу помаже у рехабилитацији након тешких повреда

Бугарин је творац робота за кућну употребу који ће помагати пацијентима након преживљеног можданог удара или несреће. Овај проналазак дело је инж. Петка Стоева, докторанта на одсеку за сајбер-физичке системе при Институту за информационе и..

објављено 31.1.23. 12.34

О судбини деце миграната у Бугарској

Деца без пратње која беже од рата, насиља и сиромаштва, често се придружују мигрантским караванима и прелазе границе у потрази за срећнијом судбином у нечијој далекој земљи. Нека имају срећу да буду успешно интегрисана и настављају живот у окружењу..

објављено 30.1.23. 16.53

Биљана Митева из Измаила жели да ствара музику која ће отерати тугу из рањених душа

Ако покушамо да историју бесарапских Бугара испричамо кроз мелодију, она ће сигурно својом нежном и вишеслојном лириком дубоко дотаћи наше душе. Од њиховог насељавања на територији некадашњег Руског царства, након низа руско-турских ратова крајем 18...

објављено 29.1.23. 10.35