Данас ће на церемонији у Софијском универзитету “Св. Климент Охридски” три младе научнице бити одликоване за достигнућа у области природних наука. Већ 12 година програм “За жене у науци” подстиче научни потенцијал жена и подржава их да остваре свој сан да кроз науку промене свет.
Један од основних циљева програма под окриљем УНЕСКО-а је да се доделом националне стипендије у износу од 5.000 евра женама у науци пружи подршка како би свој научноистраживачки рад развијали у нашој земљи. До сада су одликоване 33 научнице, а међу њима је Радослава Бекова са Института за океанологију Бугарске академије наука /БАН/. Награда јој је додељена за пројекат везан за загађење бугарске црноморске обале отпадом.
“Ово је једна од најпрестижнијих награда које се додељују код нас у области науке – каже она. – Стипендија је дошла у добром тренутку мог научног развоја.Новац ми је помогао да купим одређену опрему, као и да учествујем на међународним конференцијама, јер су оне прилично скупе и обично је бугарском научнику тешко да плати котизацију. Генерално, ова награда ми је много помогла у развоју каријере, за мене је она била једна од најпожељнијих награда.“
Радослава Бекова је добитница још две награде за остварене резултате у области климатских промена, ризика и природних ресурса, коаутор је 23 научне публикације, представила је реферате на бројним домаћим и међународним научним форумима. Упркос својим успесима млада научница истиче, да је женама у науци теже да се развијају, каже да још није постигнута родна равноправност и на пример, за посао у њеној области радије би запослили мушкарца, јер се сматра да је жена слабији пол.
“Ми, жене, смо веома често и мајке, тако да и на личном плану морамо водити рачуна о многим стварима – каже Радослава Бекова. – У каријерном развоју породиљско одсуство нас враћа 2 године назад а то је за науку много времена. Осим тога, постоји разлика у награђивању у корист мушкараца научника – немам у виду зараду, него новац који се даје у оквиру различитих пројеката и истраживања.”
Што се тиче научних истраживања у области заштите биолошких ресурса, њихових станишта и процене еколошког стања морске животне средине, Радослава Бекова каже да је после две године епидемије Ковида-19 обновљен мониторинг плажа и дина, где је, нажалост, све више отпада, углавном пластичног.
А да ли научници истражују загађење Црног мора услед рата у Украјини?
“Нема званичних података о последицама, али оне свакако постоје – одговара Радослава Бекова. – О томе свакако говори повећана смртност делфина, мада се не може сигурно рећи да ли је то последица рата или можда неке пандемије у вези са порастом просечне годишње температуре Црног мора. Предстоји обављање хемијских анализа у том правцу, јер начелно рат веома негативно утиче на животну средину.”
Извор: Интервју Маријеле Димитрове, БНР – Варна
Саставила и уредила: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Facebook/Institute of Oceanology - Bulgarian Academy of Sciences
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица. Тренутно више од 450 јединки насељава влажна подручја Бургаса. Орнитолози кажу да егзотичним птицама..
У Бугарској је током 2024. године 479 људи изгубило живот у тешким саобраћајним несрећама, док је 9.046 особа повређено. У првих пет месеци 2024. године број погинулих смањен је за 22% у поређењу са истим периодом 2023. године, саопштио је Институт за..
Бугарска учествује на међународном сајму туризма CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је..
Пловдив се нашао на шестом месту листе градова са највећим саобраћајним гужвама у свету, иза Мексико Ситија, Бангкока и Букурешта, док је Софија на 52...