Привремена влада је пре тачно месец дана донела одлуку да све украјинске избеглице пресели у државне базе. Након протеста мајки са децом у Банском, Сунчевом Брегу и Златним Пјасцима, боравак Украјинаца који су смештени у приватним хотелима продужен је до 24. фебруара 2023. године. Тада истиче и одлука Европске уније о пружању једногодишње привремене заштите онима који су побегли од рата у Украјини. Међу главним разлозима за инсистирање на наставку финансирања хотелијера Украјинци истичу чињеницу да велики број њих ради у местима где су смештени, а њихова деца уче у локалним школама. А пресељење у подручја удаљена од урбане средине тешко би могло да обезбеди одговарајуће услове за њихову интеграцију, како за децу тако и за оне који су запослени.
Већ од средине новембра један део Украјинаца остао је без хране. Чак је дошло до тога да су неки од њих били приморани да гладују по неколико дана, што је захтевало хитну интервенцију бугарског Црвеног крста:
"Последњих дана се дешава да се не зна ко где иде и са чим иде. Да ли ће имати само ноћење, без грејања и хране?", навео је у интервјуу за БНР Илија Раев, обласни председник Црвеног крста у Варни. "Све ово треба разјаснити. Једна жена ми се пожалила да није јела четири дана – тако нешто је недопустиво. Због тога нам се за помоћ обратио и обласни управник. Одмах смо реаговали и успели да им обезбедимо храну за месец дана како би држава могла да се организује. У некима од одмаралишта у којима су смештене избеглице нема грејања и људи бораве у хладним просторијама."
Према информацијама којима располаже привремена влада, до краја октобра за подршку избеглицама потрошено је близу 523 милиона лева, од чега је 200 милиона финансирано из државног буџета, а остатак средстава је добијен из европских програма и фондова. Средства су обухватала и смештај и храну и до краја августа њихов износ је био 40 лева дневно, а од 1. септембра накнада је смањена на 15 лева. То је и разлог што је од почетка децембра око 20% хотелијера на нашем јужном Црноморском приморју одустало од програма смештаја избеглица јер у условима растуће инфлације и повећања цена струје и грејања, овај износ не може да покрије трошкове смештаја и хране на дневном нивоу.
Тако ће из чисто економских разлога Украјинци који тамо бораве морати да напусте хотеле почетком децембра... Стога су представници овог сектора припремили декларацију са три главна захтева, која је упућена Влади, Националном оперативном штабу и Министарству туризма:
"Прва и најважнија ствар је да се хотелијерима да право да попуне слободне или испражњене собе", рекла је у интервјуу за БНР Елена Антонова, обласна директорка Бугарске туристичке асоцијације. "Људи из хотела који ће се затворити биће настањени у другим хотелима, који раде у оквиру програма."
Елена Антонова такође је нагласила да проблем хране, као и плаћања за наредну фазу програма мора бити решен. Осим тога, великом броју хотелијера нису исплаћене накнаде за оброке за све месеце. Уместо тога, они су исплаћени делимично. Због тога представници Бугарске туристичке асоцијације инсистирају на хитном састанку са министрима унутрашњих послова и туризма како би пред њих изнели ова питања.
Радио Бугарска ступио је у контакт са представником Националног оперативног штаба, који је открио да се Украјинцима тренутно деле ваучери у вредности од 100 лева по особи које ће моћи да искористе за куповину хране, одеће и основних потрепштина. Међутим, није јасно да ли ће им овакви ваучери бити обезбеђени и следећег месеца.
Припремила: Дарина Григорова (на основу интервјуа Данијеле Костадинове, БНР Бургас и Данијеле Стојнове, БНР Варна)
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: БГНЕС
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...