Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2023 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

ХИНА: Ниједна земља чланица није против уласка Хрватске у Шенген


Одбор сталних представника (Coreper), који чине амбасадори земаља чланица, размотрио је у оквиру припрема за састанак Савета за правосуђе и унутрашње послове следеће недеље питања везана за проширење шенгенског простора на Хрватску, Бугарску и Румунију.

Према дипломатском извору, ниједна земља чланица ЕУ није против приступања Хрватске шенгенском простору, јавља Агенција ХИНА. Коначну одлуку о проширењу Шенгена уласком Хрватске, Бугарске и Румуније ће министри унутрашњих послова донети 8. децембра, на састанку Савета за правосуђе и унутрашње послове. Према извору, холандски амбасадор је био против пријема Бугарске у Шенген, Немачка подржава све три земље, а Аустрија је против уласка Бугарске и Румуније. ХИНА наводи да се Бугарска и Румунија тешко могу раздвојити јер граница између њих никад није ни замишљена да буде спољна граница Шенгена. Да би се раздвојиле треба да се обезбеди заштита те границе, а граничне прелазе уредити у складу са шенгенским правилима, а то ће одузети неко време.

Према том извору, могуће је да ће бити притиска на земље чланице које се противе пријему Бугарске и Румуније како би све три земље ушле у зону без унутрашњих граничних контрола, али ће вероватно само Хрватска добити зелено светло.

Чавушоглу: Проширење ЕУ да обухвати цео Балкан, Украјину, Молдавију и Грузију


Треба покренути нови процес проширења ЕУ којим ће бити обухваћене све балканске земље, Украјина, Молдавија и Грузија, рекао је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу, преноси БТА. Према његовим речима, „овај регион не може бити потпун без учешћа Турске.“ Сукоб у Украјини указује на потребу за преиспитивањем и преформатирањем безбедносне архитектуре Европе.

Подсетимо да су званични преговори о приступању Турске Унији почели 2005. године, али су 2016. године одлуком Европског парламента замрзнути.

ЕУ Грчкој пружила уверења да ради на решавању проблема са мигрантима


ЕУ ради на промени услова за пријем миграната и давање избегличког статуса и азила, изјавио је за грчке медије током своје посете Атини потпредседник ЕК Маргаритис Схинас. Он је подвукао да прилив илегалних миграната није изазов са којим се суочавају само земље које су спољна граница ЕУ, већ и све земље чланице Заједнице. Према званичној Атини, Турска је битан фактор у решавању проблема са мигрантима и она треба да поштује споразум са ЕУ. Схинас је подсетио да је Грчка добила скоро 2 млрд евра помоћи за заштиту граница и избегличких кампова. Помоћ добијају и земље које су суседне земљама на првој линији прихвата миграната.

Проблеми око балканских рута илегалних миграната биће међу темама разговора на самиту ЕУ-Западни Балкан у Тирани 6. децембра. Кријумчарење људи је уносан посао и тешко се може у потпуности савладати, коментаришу грчки стручњаци. Мигранти кажу да плаћају по 4.000 евра кријумчарима за илегалан улазак у неку европску земљу, јавља из Грчке дописник БНР Катја Пеева.

ЕУ даје нових 10 млн евра Оружаним снагама БиХ


Савет Европе усвојио је меру помоћи Оружаним снагама Босне и Херцеговине вредну 10 млн евра, јавља БТА. Мера помоћи ће ојачати капацитете ОС БиХ кроз побољшање и унапређење опреме њихове бригаде тактичке подршке. Финансираће теренску опрему, кључне алате за војно инжењерство и хемијски, биолошки, радиолошки и нуклеарни материјал.

Такође, она ће омогућити брзо и одрживо распоређивање батаљона одређеног од стране НАТО и наставак процеса деминирања.

Подсетимо да је у новембру 2021. ЕУ издвојила 10 млн евра за деминирање, а у јуну 2022. још 6 млн евра за потребе Балканске оперативне медицинске групе и ЕУФОР Алтеја.

Присуство мина и неексплодиралих убојних средстава као остаци рата из 1992-1995. и даље је озбиљан проблем за безбедност у БиХ.

90% Румуна у иностранству везу са домовином одржава путем медија


Девет од десет Румуна у дијаспори везу са домовином одржава путем медија на румунском језику, показују резултати истраживања које је спровео Гугл. Више од 70% држављана Румуније у расејању прати садржаје румунских медија најмање 2-3 пута недељно, 57% слуша румунску музику, 53% гледа румунске канале, 51% чита румунска онлајн издања, а 26% слуша румунски радио.

Истраживање је спроведено међу држављанима Румуније, корисницима интернета, који живе у Немачкој, Шпанији, Италији и Великој Британији, у периоду од 11. до 16. новембра 2022, јавља Радио Румунија Интернешнал.

Саставила: Миглена Иванова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, 24sata.hr, nap.ba, romania-insider.com


Више из ове категориjе

Хроника балканских догађаја

На Кипру национални штрајк са захтевом за индексирање зарада према инфлацији На хиљаде радника из јавног и приватног сектора на Кипру, укључујући државне службенике и новинаре, обуставило је рад на три сата у четвртак, 26. јануара, и изашло..

објављено 27.1.23. 12.19

Нови масовни руски напади широм Украјине

На три четвртине територије Украјине на снази је црвени аларм за ваздушну опасност. Власти су упозориле грађане да поштују сигнале упозорења и одмах оду у склоништа због руских напада. У многим местима је струја прекинута. Током ноћи је оборено 25..

објављено 26.1.23. 09.37

Како се парламентарне снаге припремају за предстојеће изборе?

Парламентарне снаге већ се увелико спремају за превремене изборе за народне посланике 49. сазива Народног собрања, који су заказани за 2. април 2023, и показују оптимизам за своје резултате. „Тражићемо локалне димензије проблема и могућности за..

објављено 25.1.23. 16.55