Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Добија ли божићна ћурка на популарности у Бугарској?

У нашој земљи је потрошња ћурећег меса у малопродаји међу најнижима у Европи, каже председник Савеза живинара

Фотографија: Pixabay

Последњих година, ћурка је почела да налази своје место и на бугарској божићној трпези. Међутим, упркос својим несумњивим предностима и квалитету укуса, ћуретина још увек није међу најомиљенијим врстама меса у Бугарској.

На тржишту ћурећег меса у Бугарској углавном се налази ћуретина из увоза, с обзиром на то да од 2012. године наовамо производња ћурећег меса у Бугарској бележи стални пад“, објашњава Ивајло Галабов, председник Савеза живинара Бугарске. „За период од 10 година производња се смањила скоро 3 пута: са 47 хиљада на 16 хиљада комада. Потрошња је сезонска. Реч је о ћуретини која се углавном продаје за време божићних празника, а њена количина је крајње недовољна да би задовољила потражњу у Бугарској.“

Проблем представља и висока цена крмне хране која се увози из Аргентине, Бразила и САД, а огроман удео на бугарском тржишту заузима румунска ћуретина која се купује по ниским ценама, али је лошијег квалитета у односу на ћуреће месо домаће производње.

„Бугарско ћуреће месо је изузетног квалитета, тим пре што се на тржишту углавном нуди охлађено“, наглашава Ивајло Галабов. „Увозно живинско месо најчешће је замрзнуто, што нарушава нутритивни квалитет. По мом мишљењу, у Бугарској је потрошња ћурећег меса у малопродаји међу најнижима у Европи“.

Произвођачи ћурећег меса у Бугарској не добијају субвенције, а једина накнада је за хумано поступање и она нема стимулативно дејство. Истовремено, узгој ћурки је ризичан и захтева озбиљна улагања, јер су због недостатка традиције у узгоју ове врсте живине потребна приплодна јата, инкубатори, специјализована опрема и објекти.


Без обзира на све тешкоће у овој грани пољопривреде, у Старој Загори се узгајају ћурке за месо и тов.

„Усмерени смо на бугарске ћурке које су узгојене од живине која је увезена пре много година“, каже ветеран у њиховом узгоју Митко Лалев, који се научном делатношћу бави већ 40 година. „За ћурке су од најранијег узраста потребне високопротеинске мешавине, што повећава цену меса, а и глобално постоји тренд смањења производње ћурећег меса. Тренутно, производња ћуретине чини 5% укупне производње живинског меса и наставља да опада.“

У узгоју бугарских ћурки користи се одабрана крмна храна и не употребљавају се отпадни производи. Проф. Лалев је категоричан у томе да је ћуретина једно од најкориснијих врста меса са високим садржајем аминокиселина и других корисних материја.

„Најквалитетније месо потиче од ћурки које се гаје на пашњацима, али у Бугарској таквог меса више готово да и нема“, појашњава проф. Митко Лалев. „Квалитет бугарског производа зависи пре свега од начина исхране. У финалном периоду искључујемо све компоненте које нису корисне за човека, док се страни произвођачи придржавају интензивног начина производње, настојећи да ћурке брзо постигну жељену тежину.


Може ли ћуретина заменити свињетину, која се у Бугарској традиционално налази на божићној и новогодишњој трпези?

„Бугари по традицији немају навику да једу ћуретину у великим количинама. За Божић Бугари кољу прасе, па се ни у будућности ово неће променити“, сматра проф. Лалев и дajeрецепт за припрему најукусније ћуретине: „Пошто је за целу ћурку потребна велика рерна и стрпљење током припреме, препоручујем да ћурећи филе испохујете са корнфлексом, сосовима и зачинима. Батаци се обично припремају са купусом или топљеним сиром и павлаком, а од груди се може направити укусна супа.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Pixabay



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Љубомир Гаврилов: У првом кругу Французи гласају срцем, у другом – разумом

Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској. „На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње..

објављено 9.7.24. 13.00

Климатске промене доносе веће трошкове и ризик од сиромаштва за многе Бугаре

Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..

објављено 9.7.24. 11.20

Бугари свесни климатских промена, али не и начина за њихово сузбијање

Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..

објављено 8.7.24. 10.31