Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У децембру 1896. г. Софија први пут "обасјана" светлошћу кинематографа

Једне хладне децембарске вечери већ давне 1896. године, у салону софијског хотела „Македонија“ публика је утихнула. Управо је завршена хипнотичка сеанса проф. Мелинсона који се представља као "професор физике." Тајанствени странац је у Софију стигао у октобру исте године, а серија спиритуалних и хипнотичких сеанси које организује била је међу најзанимљивијим догађајима у то време. Али је тог 8. децембра мистериозни професор по први пут показао право чудо – покретну фотографију. Публика је занемела.

"Након тога је проф. Мелинсон приредио још једну представу са кинематографом – 10-11. децембра у хотелу "Блгарија", преко пута царске палате. О томе је писала и локална штампа. Био сам убеђен да је прва филмска пројекција у Бугарској одржана у Русеу 1897. године, све до проналаска ових текстова у штампи. Испоставило се да је неколико месеци пре тога Софија прва била "обасјана" светлошћу кинематографа," тврди историчар уметности др Петар Крџилов који је са др Ирином Китовом и Зорницом Крстевом аутор недавно објављеног "Летописа немог филма у Софији (1896-1933)" који укључује занимљиве текстове и више од 700 фотографија, факсимила и цртежа који илуструју зачетак бугарске кинематографије.


"Децембра 1896. године у Бугарској је приказан филм који је снимљен у земљи – на пристаништу Варна. Поред тога што је први филм снимљен у Бугарској, ово је и прво остварење снимљено на Балканском полуостру уопште. Снимљен је током летњих месеци или најкасније почетком јесени 1896. године да би могли да га публици представе почетком децембра исте године у Софији," закључује Петар Крџилов.


Почетком 20. века у Бугарску су стигли и први велики покретни биоскопи који су личили на данашње циркусе. Подизали су се огромни шатори који су представљали сложене дрвене конструкције. У то време је биоскоп био као савремена телевизија – главни део програма чиниле су документарне хронике светских догађаја, као Руско-јапански рат из 1904-1905. године, на пример.


"Власници првих стационарних биоскопа код нас одлучили су да сами снимају филмове и не рачунају само на странце који долазе, снимају кратке хронике и одлазе," прича Петар Крџилов. Тако су 1908-1909. године у Бугарској снимљене прве хронике да бисмо 1914. године дошли до прекретнице у бугарској кинематографији:


"Уочи Првог светског рата су се чланови руководства Модерног театра у Софији окупили и одлучили су да сниме први бугарски играни филм "Блгаран је галантан". Главну улогу у комедији тумачи Васил Гендов – тада млад глумац у чијој је режији касније снимљено још 10 играних филмова. Тиме су положени темељи бугарске кинематографије, а Гендов и његова супруга Жана Гендова постају звезде бугарског немог филма," рекао је на крају нашег разговора Петар Крџилов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: приватна архива Петра Крџилова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Семинар у Софији: Стручњаци говоре о фалсификовању древних новчића и предмета у Бугарској

Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..

објављено 9.10.24. 08.00

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05