Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ова година завршава се богатом колекцијом археолошких открића

7
Средњовековни манастир Светог Јована Продрома у Ахтополу
Фотографија: НИМ

Упркос кратком времену за истраживања и недовољном финансирању, археолошка сезона 2022. показала се изузетно успешном. Према информацијама Националног историјског музеја (НИМ), археолошка открића која су обележила 2022. годину, а која обухватају скоро све периоде – од праисторије до Средњег века, бацају светло на живот људи на некадашњим просторима бугарске државе.

Захваљујући теренским археолошким ископавањима, која су реализована уз финансијску подршку Националног историјског музеја, Министарства културе, из програма „Култура“ Општине Софија и локалних општина, као и уз помоћ донатора, у години за нама је на укупно 16 локалитета откривено више од 500 налаза.

Средњовековни манастир Светог Јована Продрома у Ахтополу
Од Родопских планина преко Сакара и Црноморја, Витоше и Плане планине до Тракијске низије, проучавани локалитети укључују хумке, античке и средњовековне тврђаве и насеља.

Између великог броја занимљивих открића можемо издвојити налазе на локалитету „Скритата могила“ (Скривена могила) у близини села Порој, средњовековном манастиру у Ахтополу, утврђењима Љутица, Букелон, Каљата и Кокаљански Урвич.

У близини села Порој, код Поморија, археолози су открили велик број керамичких посуда различитог облика и величине, кремених, камених и коштаних оруђа, фрагмената накита, фигурица. У богатој колекцији нових археолошких открића до којих је дошло искомапавањима на овом локалитету посебно место заузима занимљива ниска од финих украсних елемената израђених од кости, која потиче из камено-бакреног доба.

Ископина из археолошког налазишта на античкој тврђави „Равадиново“
И ове године су редовна археолошка ископавања на античкој тврђави „Равадиново“ обрадовали истраживаче добрим резултатима, који су у периоду 2017-2022. г. пронашли доказе о добро утврђеном објекту који је постојао на територији некадашње грчке колоније Аполонија Понтика, данашњег Созопола. Међу њима су амфоре са Тасоса, Тасоског круга, Хиоса, Мендеа, Милета, које су датиране између прве половине 5. века пре Хр. и 3. века пре Хр.

Друга открића са античке тврђаве „Равадиново“
Подводни археолошки радови у акваторију Бургаса и региона такође се сврставају међу најзанимљивија истраживања у 2022. години.

Археолошки радови на Калијакри, средњовековној престоници Добруџанске деспотовине која се налази у северном делу бугарског Црноморја, још једном су доказали да је она неизоставан део богатог културног наслеђа наше земље.

Када говоримо о релевантним археолошким открићима у 2022. години, не можемо да не споменемо археолошке предмете у источним Родопима, у околини Ивајловграда, који су откривени приликом редовних ископавања на локалитету касноантичке и средњовековне утврде у месту „Балак дере.“ Међу пронађеним предметима су бронзана верска посуда, глинена светиљка са округлим резервоаром и бронзани новчић са ликом римског цара Марка Аурелија Проба (276-282), као и три новчића из 5. века која потврђују хипотезу да је тврђава изграђена управо почетком 5. века.

Археолошки налази у селу Дабница, код Грмена
Сва ова открића могу се погледати до марта 2023. године на изложби под насловом „Древна открића. Нова открића. Археолошка сезона 2022“ у Националном историјском музеју у Софији.

Припремила: Дарина Григорова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Национални историјски музеј 




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

У Казанлаку обележавају 187. годишњицу рођења Левског и 156 година од погибије Хаџи Димитра

Општина Казанлак организује неколико догађаја поводом обележавања 156. годишњице смрти Хаџи Димитра и његових бораца и 187. годишњице рођења Васила Левског. Локална управа је путем своје званичне Фејсбук странице саопштила да ће у уторак, 16. јула,..

објављено 16.7.24. 08.05
СУ

Више од 300 истраживача Библије окупиће се на међународној конференцији у Софији

Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“ дочекаће више од 300 научника из целог света на традиционалној међународној конференцији Европског удружења за библијска истраживања. Организатори форума, који ће се одржати од 15. до 18. јула, припремили..

објављено 14.7.24. 12.05
Митрополит ловчански Гавриил

Господ Исус Христос је крајеугаони камен и темељ наше Цркве и вере

„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја. Разликују се по служби својој, али је у Симболу вере речено: „Верујем у једну свету, саборну и..

објављено 12.7.24. 11.05