Упркос кратком времену за истраживања и недовољном финансирању, археолошка сезона 2022. показала се изузетно успешном. Према информацијама Националног историјског музеја (НИМ), археолошка открића која су обележила 2022. годину, а која обухватају скоро све периоде – од праисторије до Средњег века, бацају светло на живот људи на некадашњим просторима бугарске државе.
Захваљујући теренским археолошким ископавањима, која су реализована уз финансијску подршку Националног историјског музеја, Министарства културе, из програма „Култура“ Општине Софија и локалних општина, као и уз помоћ донатора, у години за нама је на укупно 16 локалитета откривено више од 500 налаза.
Од Родопских планина преко Сакара и Црноморја, Витоше и Плане планине до Тракијске низије, проучавани локалитети укључују хумке, античке и средњовековне тврђаве и насеља.
Између великог броја занимљивих открића можемо издвојити налазе на локалитету „Скритата могила“ (Скривена могила) у близини села Порој, средњовековном манастиру у Ахтополу, утврђењима Љутица, Букелон, Каљата и Кокаљански Урвич.
У близини села Порој, код Поморија, археолози су открили велик број керамичких посуда различитог облика и величине, кремених, камених и коштаних оруђа, фрагмената накита, фигурица. У богатој колекцији нових археолошких открића до којих је дошло искомапавањима на овом локалитету посебно место заузима занимљива ниска од финих украсних елемената израђених од кости, која потиче из камено-бакреног доба.
И ове године су редовна археолошка ископавања на античкој тврђави „Равадиново“ обрадовали истраживаче добрим резултатима, који су у периоду 2017-2022. г. пронашли доказе о добро утврђеном објекту који је постојао на територији некадашње грчке колоније Аполонија Понтика, данашњег Созопола. Међу њима су амфоре са Тасоса, Тасоског круга, Хиоса, Мендеа, Милета, које су датиране између прве половине 5. века пре Хр. и 3. века пре Хр.
Подводни археолошки радови у акваторију Бургаса и региона такође се сврставају међу најзанимљивија истраживања у 2022. години.
Археолошки радови на Калијакри, средњовековној престоници Добруџанске деспотовине која се налази у северном делу бугарског Црноморја, још једном су доказали да је она неизоставан део богатог културног наслеђа наше земље.
Када говоримо о релевантним археолошким открићима у 2022. години, не можемо да не споменемо археолошке предмете у источним Родопима, у околини Ивајловграда, који су откривени приликом редовних ископавања на локалитету касноантичке и средњовековне утврде у месту „Балак дере.“ Међу пронађеним предметима су бронзана верска посуда, глинена светиљка са округлим резервоаром и бронзани новчић са ликом римског цара Марка Аурелија Проба (276-282), као и три новчића из 5. века која потврђују хипотезу да је тврђава изграђена управо почетком 5. века.
Сва ова открића могу се погледати до марта 2023. године на изложби под насловом „Древна открића. Нова открића. Археолошка сезона 2022“ у Националном историјском музеју у Софији.
Припремила: Дарина Григорова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Национални историјски музеј
Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..