Народно читалиште "Васил Јорданов – 1942" у селу Нова Черна, Општина Тутракан, другу годину заредом организује такмичење "Сурвачка – традиција је жива", чији је главни циљ сачувати традицију сурвакања и израде аутентичних сурвачки којима сурвакари, углавном млади неожењени мушкарци или деца у првим сатима Нове године "ударају" по леђима укућане, родбину и пријатеље изговарајући благослове за здравље, срећу и берићет док обилазе куће по селу. Та идеја је јасно показала да и пандемија коронавируса има позитивне стране.
"Пре две године, у време пандемије, док је на снази била забрана окупљања више људи на једном месту, тражили смо могућност да наставимо активности везане за очување и промовисање старих обичаја и тако смо дошли на идеју о изради сурвачки," каже Валентина Георгијева, секретар читалишта. "Сурвачку није тешко израдити и послати, зато смо одлучили да оживимо и сачувамо ту традицију – израде сурвачке и сурвакања како би смо пренели обичај даље."
Ове године је на такмичење стигло 60 сурвачки из 13 административних области земље. Сурвачке (дренове гранчице богато украшене разнобојним концима, нанизаним кокицама, пређом, сувим воћем и сребрним или златним новчићима) су деца израдила индивидуално или заједнички. Према пропозицијама такмичења, учесници шаљу аутентичне сурвачке које су типичне за њихов крај, а један од услова је да буду украшене природним материјалима карактеристичним за одређену регију.
"Види се да су се баш потрудили да израде најлепше сурвачке,“ наставља Валентина Георгијева. „Испоставило се да се у свим регионима Бугарске за израду и украс користе идентични материјали. Сурвачке могу бити различитог облика, али се праве од дренове гране. Украшавају их углавном белом вуном и црвеним и зеленим вуненим нитима, кокицама, сувим воћем и сувом паприком,“ прича Валентина о материјалима који се најчешће користе као украс. Као декорација се користе и ораси, пшенично класје, зрна кукуруза или пасуља, семенке бундеве, чешањ, ковртањи, шимшир, а понегде и осушене поморанџе. И сваки украсни елемент има посебну симболику, која се понекад разликује од краја до краја."
Једне од најлепших и најупечатљивијих сурвачки на конкурсу су оне са сурвакарским торбицама. А благослови који обавезно прате обичај сурвакања носе најважније поруке – здравља и благостања за укућане и породицу током Нове године.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: лична архива
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..