Бугарска православна црква и верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог.
Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски (328-373) рођен је у Александрији, Египат, 296. године и сматран је зачетником новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Светитељ је увелико допринео ширењу монаштва у Европи.
Бугарски народ поштује овог светитеља као заштитника снега и леда. У народу се верује да на тај дан Свети Атанасије одлази на белом коњу у шуму. Скида зимски капут и облачи свилену кошуљу говорећи: „Иди, зимо, дођи, лето!“ Стога Бугари верују да се после тог дана хладна зима повлачи и стиже сунчано пролеће.
Према предању, Свети Антоније Велики, кога православни хришћани славе 17. јануара, и Свети Атанасије су браћа близанци. Стога се на Дан Светог Атанасија Великог у неким крајевима Бугарске изводе ритуали братимљења, у нади да ће браћа Антоније и Атанасије чувати људе који се братиме.
На данашњи дан имендан имају сви који се зову Атанас, Атанаска, Наско, Насја, Асја, Настја, Начо, Тањо, Тинка, Тина, Живко, Живка.
Данас празнују и ковачи, ножари и поткивачи. Легенда казује да су Антоније и Атанасије биликовачи који су осмислили ковачка клешта.
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..
Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..