Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сладак као јабука и веома сочан – такав је реселешки лук

Атанас Атанасов

Осим по својој лепој природи, село Реселец, у северној Бугарској, је познато и по посебној сорти црног лука. Он се узгаја само у атару овог села у чијој су околини прелепи кањони и стеновите формације.

У овом делу Бугарске господар трпезе у сваком дому је посебна врста црног лука – тзв. реселешки лук. Мештани кажу да се тај лук може јести попут јабуке. Ову локалну сорту лука узгаја и Атанас Атанасов, који је по струци економиста. Млади човек се из иностранства вратио у своје родно село Реселец, да би постао пољопривредник и узгајао јединствену сорту црног лука. „Живео сам у Лондону, али сам решио да се вратим и живим у можда најсиромашнијем региону целе Европе, јер сам веровао да човек може да буде срећан и да добро зарађује и у Бугарској, на селу“ – каже Атанас у разговору са дописницом БНР из Плевена Латинком Светозаровом.


Шта ово наизглед обично поврће чини тако изузетним? „Ово није љута сорта црног лука, осећа се сасвим мала љутина, тек толико да се зна да је то ипак лук!“ – објашњава Атанас и додаје:

„Моја истраживања показују да је његов укус повезан са реком и водом. Место у којем се узгаја је веома специфично. Ту  је ушће реке Рачене, која прелази преко крашког подручја са пећинама. Овде су настале миленијумске наслаге кречњака који делује као неутрализатор љутине. Исто важи и воду коју користимо за заливање. Од значаја је и клима – овде се укрштају кањони две реке и ваздух се мења хиљаде пута дневно. Многи људи су покушавали да и они узгајају наш лук, али није им успело. Успевао је он донекле и код њих што се облика и величине тиче, али квалитет укуса је другачији“ – прича Атанас Атанасов.


У селу Реселец реселешки лук се узгаја већ скоро 600 година. Он је постао заштитни знак региона. Није случајно што су њему мештани посветили и празник који у јесењим данима окупља произвођаче лука и госте из свих крајева земље. Луковице реселешког лука су различитог облика, а боја љуски варира од ружичасто-љубичасте до жуто-смеђе. Месо луковице је крхко и сочно, садржи пуно минерала и соли а доказано је да регулише дијабетес и има здрав утицај на кардиоваскуларни систем.


Како се користи ово укусно, сочно поврће?

„Одлично је оно и за директну конзумацију, наводи Атанас. – Иначе се користи за салате и као додатак јелима. Наш лук се највише тражи зими, посебно пред Божић, када се по селима, по старој традицији, кољу прасићи. Приликом спремања печене свињетине, лук треба додати 5 минута пре него што се јело извади из рерне… А онда се једе само лук, заборавља се на месо!“ – каже у шаљи Атанасов.

Производња реселешког лука је радно интензивна, јер се све ради ручно орање, тањирање, сетва, а затим и садња расада. Потребно је свакодневно заливање, а до почетка септембра лук је убран. Од њега се праве плетенице и свеж је до децембра-јануара. У селу Реселец од давнина спремају лучник – укусну питу са реселешким луком. 

Извор: Интервју Латинке Светозарове, дописнице БНР из Плевена

Текст: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook / Атанас Атанасов




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дани јоге окупљају љубитеље духовних пракси у Бугарској

Десету годину заредом у данима око 21. јуна, Међународног дана јоге, многе земље широм света обележавају празник јоге. У Бугарској ће се у периоду од 15. до 23. јуна 44 насељена места, међу којима и највећи градови – Софија, Пловдив, Стара Загора,..

објављено 22.6.24. 08.30

Све више младих људи своју будућност види не у иностранству, већ у Бугарској

Јасна већина младих људи у Бугарској (89%) свој развој у следећих пет година види не у иностранству, већ у домовини, показује ново истраживање Агенције за анализу потрошачког мишљења JTN и платформе Bulgaria Wants You . У последње време појачава се и..

објављено 20.6.24. 12.05

Млади арх. Румен Џагаров обновио стару кућу и вратио се на село

У Бугарској је 5.257 насељених места, од тога је скоро 5.000 малих места, а сваке године нестаје по једно бугарско село, јер старији мештани умиру, а млади се не враћају родним кућама, показују забрињавајући подаци Националног завода за статистику. Тужна..

објављено 20.6.24. 11.15