Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Значајно смањење производње воћа у Бугарској, цене диктирају увозници

Недостатак политичке стабилности и дијалога са институцијама забрињава пољопривредне произвођаче

Фотографија: архива

Асоцијација воћара у Бугарској на прагу је још једне године пуне изазова у сектору пољопривреде. Проблеми, међутим, нису толико повезани са неуобичајено топлом климом, нити са недостатком воде за наводњавање, колико са потешкоћама везаним за проналажење тржишта и радне снаге. Све већи трошкови и све мањи приходи наводе произвођаче да одустају од нових инвестиција и развоја обрадивих површина.


„Све кризе које смо до сада преживели, укључујући и војну, одражавају се на произвођаче воћа“, објашњава Живка Грозева, члан Управног одбора Асоцијације воћара Бугарске. Може се рећи да је криза у нашој земљи почела 2020. године са појавом пандемије, када смо били сведоци готово потпуне блокаде тржишта. Након завршетка пандемије уследио је рат у Украјини и инфлација. Цену воћа у нашој земљи не диктирају произвођачи, већ увозници. У последњих годину и по дана дошло је до значајног смањења производње. Има све више воћњака који су напуштени или оглашени за продају.“

Упркос томе што су од државе након пандемије добили помоћ која је одиграла важну улогу за опстанак пољопривредних произвођача, утицај на овај сектор има и недостатак политичке стабилности и предвидљивости.


„Недостаје систематичност и доследност у раду, одлукама и Стратешком плану развоја пољопривреде и руралних подручја за период 2023-2027, на чему је досада радило неколико влада. Недостаје и комуникација са Министарством пољопривреде“, наводи Живка Георгиева.

Асоцијација инсистира на томе да се одржи састанак са министром како би се разговарало о бројним питањима од интереса за произвођаче, укључујући и она која се односе на коначну верзију стратешког плана развоја овог сектора.


„У овом плану има одређених ствари које не би требало да и даље постоје у оваквом облику“, категорична је Грозева. „Једна од њих су тзв еко-шеме. Оне су добровољне и сваки пољопривредник може преузети обавезе у оквиру њих. Ако их испуни, има право да добије помоћ по дунуму обрадиве површине. Међутим, оне су прописане на такав начин да произвођаче излажу додатним трошковима који не могу бити покривени средствима из помоћи по дунуму. Други проблем се односи на помоћ за воћњаке који још нису почели да дају род. За њих ће се добијати око 90 лева по дунуму. Ово је добра идеја, али с друге стране, културе које су традиционалне за нашу земљу, као што су шљиве и десертно грожђе, у посебној су групи помоћи у којој је стопа нижа од оне за трешње, јабуке, брескве и кајсије, која такође износи око 90 лева.“


Живка Грозева се нада да ће представници Министарства разумети да Асоцијација воћара у Бугарској не ради у сопственом интересу, већ да осигуравају везу између пољопривредних произвођача и руководства ове институције. Циљ Асоцијације није да ствара, већ да на најбржи могући начин спречи или превазиђе проблеме који настају између њих.

Саставио: Јоан Колев

Извор: интервју Зорнице Семерджијеве, БНР – Стара Загора

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: архива, dfz.bg, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Матео Пијантедози

Хроника балканских догађаја

Италија отвара два центра за мигранте у Албанији Италија ће у октобру отворити први од своја два мигрантска центра на територији Албаније. Ово је саопштио италијански министар унутрашњих послова Матео Пјантедози, преноси АНСА. Две..

објављено 20.9.24. 13.27

60% Бугара изразило поверење у Европску унију

Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања социолошке агенције „Галуп интернешенал“, спроведеног између 28. августа и 5. септембра 2024. године међу..

објављено 19.9.24. 17.34
Марио Драги

Енергетски-зелена „правила игре“ у плану Марија Драгија за ЕУ

Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен задужила је бившег гувернера Европске централне банке и бившег премијера Италије Марија Драгија..

објављено 18.9.24. 12.45