„Ана Карењина“, балет изузетно успешног хрватског кореографа Леа Мујића, прошлог лета је као метеорит пролетео бугарским културним простором. Кореографија на музику Петра Чајковског и заснована на истоименом роману Лава Толстоја, први пут је у нашој земљи постављена у сарадњи са Пловдивском опером и представљена на фестивалу Opera Open 2022. у Античком позоришту у Пловдиву. Гостујуће звезде су били главни играчи Софијске опере и балета, Марта Петкова и Никола Хаџитанев. У децембру је овај оперни спектакл представљен и у Софији, а Лео Мујић је позван да своје дело постави на сцени Софијске опере. У Софијској опери и балету биће шест премијерних извођења „Ане Карењине”, од којих ће се прво одржати 27. јануара, затим 28. и 29. јануара, као и 2, 3. и 4. фебруара.

Софијска публика имаће прилику да види нову верзију „Ане Карењине” – са променама у кореографији и другачијом сценографијом, објашњава Лео Мујић.

„Људима морамо понудити најбољи могући производ“, каже овај кореограф за Радио Бугарску. „Због тога што порески обвезници заслужују најбоље. Балетске продукције су изузетно скупе.“

Г. Мујић објаснио је свој стил рада и начин на који своје кореографије мења у складу са саставом и квалитетом трупе са којом ради: „Ја сам релативно млад кореограф и увек водим рачуна о томе какве људе имам на располагању. У зависности од нивоа трупе, могу да радим на различите начине“, каже Лео Мујић. „Трудим се да представим најбољу верзију у датим околностима. Ниво Софијског балета је виши од нивоа Пловдивског балета, на располагању немам само Марту Петкову, већ велику балетску трупу, у којој има неколико одличних солиста, тако да сам поставио нову, технички сложенију верзију „Ане Карењине.“ „У балетској представи неће се појавити само главни јунаци, све улоге су важне – Доли, Кити, Љевина, Лидије Ивановне, мајке грофа Вронског. Не постоје мале улоге, само мали уметници”.

У улогама Ане Карењине и њеног љубавника грофа Вронског наступиће примабалерине Марта Петкова и Катерина Петрова и први солисти Никола Хаџитанев и Цецо Иванов. У овом балетском спектаклу чуће се виолина Стоимена Пеева из „Софија квартета“, гласови Александрине Стојанове-Андрееве и Виолете Радомирске, као и оркестар Софијске опере и балета под диригентском палицом Андреја Галанова.

Поред балета „Ана Карењина“, који је први пут постављен на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу 2014. године, Лео Муић такође је и аутор балетских представа „Велики Гетсби“, „Орфеј“, „Шехерезада“, „ Опасне везе“, „Сан летње ноћи“, „Понос и предрасуде“. „Следеће године радићу „Хамлета“ у Загребу“, открио је он за Радио Бугарску. „Волим да постављам балете који никада раније нису постављани. Радићу и „Грофа Монте Криста“, „Краљицу Марго“..."

Када поставља сопствене балете, Лео обично сам пише либрето и сам бира музику. „Успешна балетска представа је комбинација оба ова елемента – музике и сижеа. У овом случају, за мене је изузетна част што сам трећа особа која чини могућом ову невероватну сарадњу Толстоја и Чајковског – наравно, они не знају да сарађују, да смо их спојили – ова два невероватна имена и име моје маленкости поред њиховог“, објашњава кореограф. „За „Ану Карењину“ намерно сам изабрао музику овог композитора која није намењена за балет.“

„Модификовање музике је неуобичајено“, прокоментарисао је маестро Андреј Галанов избор музике за балетску представу „Ана Карењина“. „Комбиновао је различите стилове – романсу, виолински концерт, симфонију, програмску симфонију Манфред. Прихватам ову компилацију. Свиђа ми се. Некима би се могла учинити дискутабилном, али то је разумљиво. То је лепо – у позоришту треба да постоји полемика. Али мени лично се много свиђа.“

Сценографкиња балета, Хрватица Цвијета Швин, износи нека занимљива запажања: „Можда је умесно размислити о времену када је „Ана Карењина” написана – а то је друга половина XIX века, период великих промена, многобројних иновација.”

Уметничка директорка балета Софијске опере Марта Петкова сматра да најновија балетска премијера није само сјајан додатак репертоару, већ је за трупу драгоцена и у другом смислу – ево зашто:

„За мене је било важно да трупа ради са особом као што је Лео Мујић. Била сам запањена и шокирана након мог првог сусрета са њим. Радила сам свуда по свету, у многим престижним позориштима. Али никада нисам наишла на некога ко ради на овакав начин. Могу да кажем да га је трупа много заволела. Са изузетним стрпљењем ради са сваким нашим уметником. Не излази из сале од 11 ујутру до 8 увече. Не знам како је то могуће! Тако да је за мене то био веома успешан потез – да се трупа упозна са њим и унапреди квалитет свог рада“, каже Марта Петкова.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Софијска опера и балет, Државна опера Пловдив, Facebook/Андреј Галанов