Стиже „Сурва“! Након трогодишње паузе због кризе са водом и пандемије коронавируса, у Пернику ће се поново дићи бука. Кукери, чауши, бабугери, мечкари и други чудновати ликови поново ће истеривати зле духове. Дугоочекивано 29. издање Међународног фестивала игара под маскама „Сурва“ одржаће се од 27. до 29. јануара. По традицији, дефиле учесника је увек последње суботе и недеље јануара, али ове године због великог броја учесника прве групе дефиловаће већ у петак.

Ове године се очекује преко 10.000 учесника. Биће представљени древни бугарски обичаји који су важан део наше фолклорне традиције. На програму је и наступ 15 група из иностранства – Грчке, Румуније, Србије, Италије, Словеније, Албаније, Северне Македоније, Црне Горе и Хрватске.

Програм ће почети 27. јануара ујутру дефилеом ученика из школа у Пернику под називом „Сурвакаријада“. Првог дана Фестивала одржаће се и међународна научна конференција „Маске, фестивали, музеји“. Око подне ће почети дефиле група одраслих. До краја дана дефиловаће 21 група из целе земље, рекао је у интервјуу БНР Кристијан Петров – PR општине Перник. И још:

“Посетиоци ће видети сав колорит свих етнографских региона Бугарске, а такође и балканских земаља и централне Европе. Припремили смо веома занимљив пропратни програм. Први пут гости ће имати прилику да уживају у фестивалу са специјално изграђених трибина за око 1.500 људи. Осим тога фестивал се може пратити и на великим видео-зидовима на централном градском тргу. Предвидели смо и могућност за храну и пиће, продаваће се велики број типичних сувенира, а биће и штандова занатлија. Свечана церемонија отварања планирана је за петак (27. јануар) од 18,00 ч. Биће аудио-визуелних ефеката, 3D мапинга, пиротехнике и других емоција.“

• Звекет звона сурвакарских група пречишћава и препорађа дух

Зимски бугарски фолклорни празник „Сурва“ налази се на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства.

А оно што фестивал „Сурва“ у Пернику чини магичним доживљајем су древни обреди и ритуали који оживљавају на тргу у контексту нашег савременог технолошког света. Традиција је жива, тврди у интервјуу програму „Христо Ботев“ БНР историчар Димитар Тренчев, председник Удружења К.О.Р.Е.Н.И. (из села Коларово, у околини града Петрича).И данас у дефилеу учествује водећи лик, који се у различитим крајевима земље различито назива:

„То су различити називи једног те истог лика у зимским обредима под маскама, – објашњава Димитар Тренчев. – У околини Перника, Брезника, на подручју Граова то је сурвакар, у околини Петрича и Санданског –  бабугер, с друге стране реке Месте –  џамалар итд. али битно је да је он главни лик у маскарадној магији који доноси благослов.  Иза њих долазе сви остали ликови као што су камилари, џамали, медвед и мечкар… Питаћете можда зашто камила и медвед. Зато што је камила симбол издржљивости, посебно у тешким годинама каквих је увек било, а медвед осим што зна да спава, кад се пробуди дозива сунце, а ако је сунце утонуло у сан, посебно када је вани мрачно и пада киша, он зна да га зграби пробуди“.

• Чауши, арапи, бабугери и џумали – Иво Данчев и његови кукери

Извор: Интервјуи Ане Попове, БНР – Радио Софија

Саставила: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, surva.org