Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рене Шашуа Хасон која је преживела Холокауст: Не чини другоме оно, што не би желео да други учини теби!

16
Рене Шашуа Хасон
Фотографија: Красимир Мартинов

„Бугарско јеврејско становништво је једино које је после Холокауста било бројније него раније“, рекла је у интервјуу Радио Бугарској Рене Шашуа Хасон која је преживела Холокауст. Она је рођена у Пловдиву 1935. године, добро се сећа дана Холокауста, зверстава и понижења којима су били изложени њени сународници. Али памти и спасење...

Светски центар сећања на жртве Холокауста Јад Вашем у Јерусалиму
У 2023. се навршава 80 година од спасавања бугарских Јевреја. Услед снажног друштвеног притиска, 10. марта 1943. године спречена је депортација јеврејског становништва Бугарске у нацистичке логоре. Сигурне смрти спасено је скоро 50 хиљада Јевреја који су живели на територији Бугарске пре уласка наше земље у Тројни пакт. Нажалост, опет у марту 1943. године, почела је депортација у нацистичке логоре 11.343 Јевреја са нових територија под управом Бугарске у то време – Западне Тракије, Македоније и Пирота. Међутим, оних скоро 50 хиљада Јевреја и њихови потомци су захвални бугарском народу.

Јад Вашем, Дворана сећања са именима 4.800.000 погинулих
Скоро сваког Бугарина у Израелу дочекују речју „хвала“. Захвална је и наша саговорница адвокат Рене Шашуа Хасон. "У доба Холокауста било је и свадби, и порођаја. То међутим, не значи да смо живели у благостању, да смо имали добре дане. Били су то страшни дани", каже она.

„У срцу носимо љубав према Бугарској. И она се преноси с генерације на генерацију. А успомене су, с једне стране, дивне: лепо детињство у Пловдиву, на уличици наспрам Бунарџике (знаменитости другог по величини бугарског града Пловдива – прим. аутора). А онда сећања на Други светски рат. Када сам била у другом разреду, затворили су јеврејску школу. Затим је дошао Закон о заштити нације и Уредба према којој у једној соби мора да живе најмање две особе. Мој отац је био мобилисан и послат у радне логоре, а мајка је већину времена била болесна“.

Јад Вашем, Бугарски кутак у музеју Меморијалног комплекса
Рене се са тугом сећа и зиме у којој су поново били присилно затворени код куће, а њена мајка је добила акутну упалу слепог црева.

„Било је немогуће да је одведемо у болницу, јер нису примали Јевреје, каже Рене. – Морали смо ледом да смањимо упалу. Дали су ми торбицу и  послали ме да у њу скупим лед са олука зграда. И кренула сам од куће до куће да скупљам леденице. Нажалост, видела су ме тројица младића, дечака који су били одевени у униформу „Браника“ (профашистичке омладинске организације у Бугарској у време Другог светског рата – прим. преводиоца). И почели су да ме гађају грудвама снега, говорећи: „Чифуткиња,  Чифуткиња, шта радиш, излази, бежи одавде!“ (некада су Јевреје погрдно називали Чифутима – прим. аутора). И тако сам се вратила кући, гађана грудвама снега, али са ледом у торбици. И у том тренутку сам одлучила да морамо да нађемо своју домовину и да се преселимо.

И тако, када су рат и Холокауст били завршени, 1949. године, одмах након оснивања Државе Израел, дошли смо овде. И сачували смо лепу успомену на бугарски народ. Тада је Израел као држава имао много проблема. Међутим, постепено сам створила породицу и пронашла своје место за остваривање. Данас сам члан Друштва пријатељства Израела и Бугарске“.

Тел Авив, Споменик спасењу
Адвокат Рене Шашуа Хасон и њен муж имају троје деце. Након свега доживљеног у време Холокауста и са висине свог богатог животног искуства, Рене Шашуа Хасон упућује поруку данашњим генерацијама:

„Морамо чинити добро! Када осетиш страхоту рата, схватиш да је човек способан и на веома окрутна дела. Зато морамо наредне генерације васпитавати у духу љубави према другом човеку, у духу хуманизма и либерализма. Важна истина, укратко речено, гласи: „Не чини другоме оно, што не би желео да други учини теби!“

Јад Вашем, Дворана сећања са именима и фотографијама убијених
Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Красимир Мартинов



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Георги Димитров – млади наставник који љубав према матерњем језику преноси на бугарску децу у Риму

Георги Димитров, упркос чињеници да је рођен у Италији и да никада није живео у Бугарској, љубав према матерњем језику и домовини жели да пренесе на бугарску децу у Риму. За овог двадесетчетворогодишњака  посао наставника бугарског језика у..

објављено 11.3.24. 12.30

Трифон Сиљановски – ерудита којег комунистичке власти нису успеле да сломе

Крајем 2023. године навршио се један век од рођења Трифона Сиљановског – композитора, концертног пијанисте, музиколога, филозофа, теолога. Док је музичка заједница овај јубилеј обележила веома скромно, Католичка црква му је одала достојно признање..

објављено 20.2.24. 12.30
Борис Славчев

Борис Славчев из Рима: Не знамо како да се представимо у иностранству

У Италију је стигао пре 6 година, вођен љубављу према филмској уметности и сном да постане добар редитељ. Након што је на Универзитету Ла Спиенца у Риму завршио мастер студије на одсеку за позориште и филм, Борис Славчев почиње да ради као фотограф...

објављено 22.1.24. 10.15