Ако покушамо да историју бесарапских Бугара испричамо кроз мелодију, она ће сигурно својом нежном и вишеслојном лириком дубоко дотаћи наше душе. Од њиховог насељавања на територији некадашњег Руског царства, након низа руско-турских ратова крајем 18. и у првој половини 19. века, преко светских ратова, када су припојени другим државама, до рата у данашњој Украјини, они све време чувају Бугарску у свом срцу.

Њихови корени су у праотаџбини – у Бугарској, тачније у Добруџи, Сливенској и Јамболској области, Источној Тракији, а живот им је у Болграду, Измаилу и Одеси где живе у заједницама и негују бугарски језик и културу у културним центрима које су основали.

Бугарске песме извиру дубоко из њихових душа које са нескривеном тугом причају о преокретима у њиховом животу. Тако звуче и извођења 19-годишње Биљане Митеве из Измаила са којом се бугарска публика упознала на хуманитарном концерту „Заједно за Украјину“ одржаном у марту 2022. године у организацији БНР и БНТ. 

Неколико месеци пре почетка рата у Украјини, у октобру 2021, Биљана је у Софију дошла да студира поп и џез певање на Националној музичкој академији „Проф. Панчо Владигеров.“ Њен избор је донекле био предодређен:

„Ја сам бесарапска Бугарка, моја сестра такође студира у Бугарској, тако да сам помислила да би било занимљиво да боље упознам своју праотаџбину, да видим какви су људи у тој земљи, како живе. Језик је била прва препрека коју сам морала савладати, другачији је од украјинског и дијалекта бугарског којим говоримо у Украјини. Али сам срећом срела добре људе, спријатељили смо се и они су од самог почетка уз мене, увек ми се нађу и настављају да ме подржавају,“ каже са осмехом Биљана и додаје: „Добрих људи има много и они увек помажу.“

Тренутно су њен отац, баке и деке у Украјини, а мајка и млађи брат, кад год имају прилику и док могу да слободно путују, долазе да је обиђу, али накратко. Одговор на питање хоће ли се вратити у Измаил или ће остати у Бугарској зависи од многих околности о којима не жели да говори:

„Волела бих да се вратим, да видим своју породицу и родбину, али сам и овде у Бугарској отворила нову страницу у свом животу,“ каже Биљана покушавајући да позитивно гледа на своју будућност: „Имам пријатеље. Допада ми се све на Академији, људи су дивни. Сваки професор има свој начин, стил предавања и комуницирања са студентима и то је заиста лепо.“

У свету музике је Биљана открила склониште за своју душу које је чува од бола, патње и све агресивнијег света у којем људи воде свакодневну битку за опстанак. Стога, њен највећи сан је да својим песмама отера тугу:

„Желела бих да стварам музику из душе за душу, јер живимо у тешким временима, свакодневно се дешавају разне непријатне ствари. Волела бих да људи макар накратко побегну од тешке стварности, док слушају моје песме и музику. Тренутно се сви осећамо збуњено, не знамо како да реагујемо, шта да радимо. Чак и ако нешто смислимо, околности могу бити такве да нам не дозволе да остваримо своју идеју и то је јако тужно,“ рекла је Биљана.

Зато је Биљана на крају нашег разговора свим својим сународницима у Украјини пожелела стрпљење и снагу и позвала их је да не губе веру „и све ће доћи на своје, пре или касније, све ће бити у реду!“

Песме у извођењу Биљане Митеве можете послушати ОВДЕ.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Дарина Григорова, Ани Петрова-БНР