Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Шта ново у 2023. у једином у Бугарској Етнографском музеју на отвореном „Етар“?

Фотографија: Facebook/@etar.gabrovo

У 2023. години у једином код нас Етнографском музеју на отвореном „Етар“ одржаће се низ изложби, демонстрација, фестивала и других манифестација везаних за фолклор, занате и етнографију. Поред традиционалних догађаја посвећених традицијама на Лазареву суботу, Ђурђевдан, Ивањдан и др, новина ове године су манифестације у чијем ће фокусу бити 10 водених постројења у Музеју. До краја априла биће завршена њихова рестаурација и конзервација, а у одређеним викенд данима за посетиоце ће бити приређене демонстрације њиховог рада, навела је директор Етнографског музеја на отвореном „Етар“ –  проф. Светлана Димитрова у разговору са Нели Ангеловом из регионалне радио-станице БНР у Старој Загори.

„Занимљиво је што ће посетиоци имати прилику да виде како ради пилана коју пуштамо у рад већ преко 35 година. Затим – воденица „Долапкиња“, која је у потпуности очувана са свим њеним деловима. 

Воденица „Долапкиња“
До сада се окретао само млински точак, али сада ће наши гости моћи да виде како се окрећу и млински каменови. Могу да виде и гајтанару, а биће отворена и ваљарица у којој су наше последње демонстрације биле пре десетак година.“

Ваљарица

Први пут ове године у „Етару“ ће се одржати иницијатива „Мегдан на зајам“. У музеј на отвореном биће позвани представници различитих насељених места да би представили карактеристичне за свој крај обреде. У 2023. години ће бити обележена и 100-годишњица Карневала хумора и сатире. „Учествоваће и носиоци нематеријалног културног наслеђа који су у 2022. проглашени „живим људском благом“ Бугарске“ – каже проф. Димитрова и додаје:

„Међу њима је и мутавџија Христо Маринов, који ради у Музеју.  Али има имного других занимљивих људи који су препознати као живо људско благо. Међу њима су плесачи, певачи… Надам се да ће гости имати прилику да виде њихове демонстрације.

Мутавџија Христо Маринов
Као најдуже очекивани догађај проф. Димитрова одређује поновно учешће Етнографског музеја на отвореном „Етар“ на Међународном сајму заната након скоро три године паузе због пандемије коронавируса. Његово 18. издање одржаће се у септембру.Очекује се велики број учесника из иностранства.

„Први пут ће се на овом издању организовати такмичење кујунџија  (занатлија златара), – прича проф. Димитрова. – Осим тога, у сајамским данима ће се такмичити и кандидати за мајсторско звање, а то су све млади људи. Очекујемо да ће се укључити и студенти и ученици Националне гимназије примењених уметности „Свети Лука“ у Софији. Први пут ће посетиоци имати прилику да разгледају нови музејски центар.

И ове године „Етар“ ће бити домаћин образовног програма „У свету старопланинске архитектуре“, као и Међународног симпозијума о ланд арту и кинетичкој уметности „Кевис“. 

Школа за коледаре
На програму је и иницијатива Школа за коледаре, чије је прво издање одржано 2017. године.

Извор: Интервју Нели Ангелове, БНР- Стара Загора

Саставила: Венета Николова

Превод: Албена Џерманова

Фотографиje: Facebook/@etar.gabrovo



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Преко 100.000 Бугара отпутоваће у иностранство током предстојећих празника

Празнични период на крају 2024. године траје преко 10 дана – од 20. децембра до 2. јануара, што подстиче како породична, тако корпоративна путовања, изјавио је БНР проф. др Румен Драганов, директор Института за анализе и процене у туризму. Многи..

објављено 15.12.24. 11.40

Отварање ски сезоне у Банском

Скијашка зона у Банском званично је почела са радом. Свечано отварање зимске сезоне у овом популарном бугарском зимском центру заказано је за 14. децембар, саопштио је концесионар скијашке зоне „Јулен“ АД. Захваљујући обилном снежном покривачу, ски..

објављено 14.12.24. 08.15

Поморије: Рибарска традиција оживљава у музејском центру

У пристаништу црноморског градића Поморија, данас су углавном усидрене јахте и модерне моторне бродице. Дрвени чамци, рибарске мреже и алати, који су одвајкада били симбол традиционалног начина живота овог краја, полако одлазе у заборав. Старих рибара,..

објављено 12.12.24. 12.05