Интензивни саобраћај између Бугарске и Румуније, који је услед рата у Украјини отежан, поново ставља на дневни ред питање изградње трећег моста на Дунаву који би требало да побољша повезаност између две европске државе.
Геополитички аналитичари праве аналогију са ситуацијом од 1999. године када су сукоб на Косову и рушење српских мостова преко Дунава ка централној Европи приморали ЕУ да тражи алтернативе. Тако је убрзана изградња другог моста на Дунаву између Бугарске и Румуније „Видин – Калафат“.
У 2022. години је рат у Украјини блокирао пловидбу бродова Црним морем и повећао друмски саобраћај преко Дунава. По речима историчара Пламена Димитрова, експерта Бугарског геополитичког друштва, то пружа шансу за убрзање изградње мостова у доњем току велике европске реке.
„Имамо исте геополитичке препреке слободној трговини које су постојале 1999. године када је НАТО бомбардовао Југославију. Сада проблеми долазе са североистока. Испоставља се да је сада превоз робе том трасом немогућ, с обзиром да се тамо воде ратна дејства. Постоји коридор који је отворен само за извоз житарица, али је и он прилично проблематичан. Логично је да се за трговину између Турске и источне Европе, између Украјине и Турске, користи доњи ток реке Дунав, односно бугарско-румунска граница. Знам да Бугарска и Румунија покушавају да Европској комисији покажу да постоји потреба за финансирањем новог моста код Русеа у оквиру програма ЕУ „Повезана Европа”. Дакле, постоји неки геополитички импулс који може подстаћи бржу реализацију тог пројекта – истиче Пламен Димитров, али упозорава на ризик да се може показати да се пројекат не може исплатити. „И тада интервенише Европска комисија која би могла да за пројекат ове врсте одобри додатну финансијску подршку“.
Последња редовна бугарска влада је имала амбициозан програм изградње чак пет мостова на Дунаву. „Међутим, пре него што имамо пет мостова, добро би било да имамо њих три“ – рекао је Пламен Димитров и наставио:
„Изградња било каквог моста је незамислива уколико нема инфраструктуре која води до њега. Пожељно је да постоји ауто-пут којим ће се одвијати саобраћај до моста. И у том смислу, ако ће трећи мост поново бити код прелаза Русе-Ђурђу, мора се побољшати и инфраструктура. А тренутно ни до другог моста, Видин-Калафат, на бугарској страни нема ауто-пута. Зато сматрам да је ово комплексан пројекат и треба обезбедити средства која ће омогућити да се паралелно са мостом пројектује и остала путна инфраструктура“.
На којој је тачки најнеопходнија изградња прелаза преко Дунава на граници између Бугарске и Румуније?
„Ако треба да одговоримо на непосредно настале проблеме услед Руско-украјинског рата, та тачка мора бити негде источније дуж бугарско-румунске границе, како би могла да послужи кретњу робе и људи између Украјине и њених савезника у источној Европи, а не смемо заборавити ни Турску. Наравно, морају се пратити промене геополитичке ситуације“ – објашњава Пламен Димитров. Због тога он препоручује изградњу моста преко Дунава код бугарског града Силистре. Али је по њему вероватнија опција другог моста код Русеа, уз одговарајуће побољшање инфраструктуре, јер би се преко њега одвијао саобраћај како у правцу централне Европе, тако и у правцу Украјине.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjа: БГНЕС, Иво Иванов
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..