Грчка разматра могућност забране учешћа неофашистичких партија на изборима
Грчки парламент разматра могућност да партијама са јасном неофашистичком идеологијом забрани учешће на изборима. Социолошка истраживања показују реалан ризик од уласка нове неофашистичке странке у грчки парламент. Влада је одобрила измене Изборног закона како би се овим партијским групама забранило учешће на изборима. Постављен је услов да лиери партија не смеју бити осуђивани за учешће у криминалној групи, јавила је дописница БНР Катја Пеева. Она подсећа да су лидери странке „Златна зора“ осуђени и издржавају казне за убиства политичких противника и нападе на мигранте. Бивши заменик председника ове партије, који је правоснажном пресудом осуђен на казну затвора, основао је странку која би могла да пређе цензус за улазак у Парламент. Део опозиције страхује да би усвајање овакве измене закона у будућности могло да се примени и на левичарске политичке снаге.
Турска непоколебљива по питању чланства Шведске у НАТО-у
Турска има позитиван став о уласку Финске у НАТО, али не подржава придруживање Шведске Алијанси све док ова земља толерише нападе на свету књигу ислама, Куран. Ово је још једном потврдио турски председник Реџеп Тајип Ердоган након што је данско-шведски екстремиста Расмус Палудан прошле недеље запалио примерке Курана, најпре испред турске амбасаде у Стокхолму, а потом и испред џамије у Данској. У контексту Ердогановог говора, владе Финске и Шведске су поново потврдиле своју посвећеност да се истовремено прикључе НАТО-у, упркос противљењу Турске. Међутим, резултати анкете која је међу Финацима спроведена у периоду између 30. јануара и 1. фебруара показују да само 28% испитаника сматра да Финска треба да чека улазак Шведске. Као одговор на критике из Анкаре, шведска влада је увела нову законску регулативу о забрани активности повезаних са екстремистичким групама, према којој ће бити кажњавани не само симпатизери терористичких аката, већ и сви они који су на неки начин повезани са терористичким организацијама, пише Агенција Анадолија.
На Кипру стотине некретнина под хипотеком иде на продају
На Кипру ће стотине непокретности које су оптерећне хипотеком бити стављене на аукцијску продају. Банке у овој земљи од 1. фебруара су својим дужницима који не отплаћују додељене кредите почеле да шаљу писма о предстојећем поступку, након што је 31. јануара истекао последњи тромесечни мораторијум на забрану продаје, који је изгласао Парламент. Очекује се да ће прве аукцијске продаје које су банке најавиле бити одржане средином марта, 45 дана након слања писама, јавила је дописница БНР Бранислава Бобанац. Према прогнозама, очекује се да ће број продаја на месечном новоу достићи 100-200. С обзиром на то да је процес био замрзнут на период од годину и по дана, број некретнина чији купци не могу да отплаћују кредите се нагомилао. Мораторијум је штитио објекте за примарно становање у вредности до 350.000 евра, пословне просторе фирми које остварују годишњи промет до 750.000 евра и парцеле у вредности до 100.000 евра.
Функционисање ефикасног регулаторног оквира за управљање ненаплативим кредитима и продају имовине оптерећене хипотеком један је од кључних захтева Европске комисије у оквиру Кипарског плана за опоравак и отпорност.
Румунија спрема близу 610 милиона евра субвенција за соларне панеле за домаћинства
Румунија планира да за постављање соларних панела домаћинствима додели субвенције у износу од 610 милиона евра, што је четири пута више у односу на прошлу годину. Премијер Николае Чука рекао је да ће програм Casa Verde Fotovoltaice обухватити 150.000 домаћинстава. Током 2022. године поднето је више од 43.000 захтева, од којих су за њих 39.000 издата одобрења, преноси румунски медијски сајт 3e-news. Програм покрива 30% до 40% трошкова својих корисника. Крајем августа на дистрибутивну мрежу у Румунији било је прикључено 23.785 потрошача-произвођача (потрошача који истовремено производе и троше енергију), што је 75% више него на почетку године, наводи овај лист.
Саставила: Миглена Иванова
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: БГНЕС, Facebook /RecepTayyipErdoğan, Pixabay, Casa Verde Fotovoltaice
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..