Ко какво ће име дати својој деци је питање које се тиче не само одређене породице, него и друштва у целини, јер је именски систем део наше културе и традиције.

Некада, имена су се давала у складу са традицијом, веровањима и обичајима којих су се људи строго придржавали. У некадашњем патријархалном друштву је прво дете, поготово ако је мушко, добијало име по деди са очеве стране, ако је девојчица – по деди са мајчине стране. Поред тога, гледало се који светац се слави тога дана када је дете рођено и родитељи су детету давали име по њему. Дете не сме да добије име по преминулом рођаку, осим ако није прерано напустио овај свет. У прошлости су постојале занимљиве праксе – ако су се у породици рађале само девојчице, да би убедили Бога да престане да им шаље само женску чељад, родитељи су деци давали „зауставна“ имена Доста, Стига, Станка и сл. А уколико би у некој породици деца умирала, давана су необична имена са заштитном функцијом како би се одагнала нечиста сила која односи новорођенчад, па су Бугарском ходали Черњо, Грозјо (Црњо, Ружњо) и др.

Стара бугарска имена су махом словенског или протобугарског порекла, а нека су повезана са хришћанском вером. У данашње време је глобализација успела да окрене све наглавачке, па тако и традицију давања имена.

„Данас имамо потпуно другачију слику,“ каже проф. Анна Чолева-Димитрова с Института за бугарски језик БАН. „Као прво, суочавамо се са демографском кризом. И пошто све више породица жели да има само једно дете, родитељи су све чешће пред дилемом како назвати дете, а да се родбина не увреди. Осим тога, Бугари су на врху листе људи који живе у ванбрачној заједници у Европи. Дакле, млади људи се осећају ослобођеним од традиције давања имена по баки или деди. Данас су у моди друга имена која су потиснула жељу за наставком традиције, а и многи Бугари већ живе у иностранству где се придржавају утврђених норми и трендова. Наша истраживања последњих година показују да код нас традицију поштује свега 20%-30% људи, док проценат породица које деци дају страна имена варира између 30% и 40%.“

Најраспрострањенији тренд је давање међународних облика бугарских имена. Тако је, рецимо, Христо постао Кристијан, Тодор – Теодор, Николинка – Никол, Стефка – Стефани, Добринка – Долорес итд. Паралелно с тим, у моду су се вратиле и неке старије верзије, као што су Јоан и Јоана уместо Иван и Иванка и др. Данас ћете тешко наићи на младог човека који се зове Тончо, Генко, Јорданка, Сијка - имена која су изведена од имена Антон, Евгениј, Јордан, Анастасија. А женска имена Марија, Елена и Борјана, која су до краја 20. века била популарна код нас, данас су заменила модерна имена Никол, Софија, Александра, Габријела и др.

Али када је у питању мушко дете, Бугари још увек поштују традицију давања бугарског имена. Мада и овде пратимо модерне токове. Све чешће се чују имена бугарских владара – Калојан, Иван-Александар, Борис и др. Немојмо заборавити и „уметност“ стварања имена, која понекад достиже непредвидиве висине:

„Знатно већа је креативност код женских имена,“ каже проф. Чолева-Димитрова и наставља: „Тако су настала имена Кристијандра, Ода, Милозара, Девајла... Треба питати родитеље на шта су тачно мислили. То могу бити имена са првим словом имена баке или деке или која су настала спојем два имена. Рецимо, Дејамира или Емима. Увек је било оваквих занимљивих и чудних имена, а данас се тај тренд продубљује – деце је све мање, а родитељи желе да својој деци дају посебна имена. У моди су и кратка имена, као што су Теа, Нија, Мија... Једно од омиљених имена је, на пример, Аја, а појавило се и име од једног слова – Я (Ја).

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Pixabay, Pexels