Бугарска је врло брзо успела да пружи помоћ Турској коју је 6. фебруара погодио земљотрес јачине 7,8 Рихтерове скале. До сада су обављена три лета авионом „Спартан“ са помоћи из Бугарске. Цивилно друштво је реаговало покретањем хуманитарних акција за прикупљање помоћи народу Турске и Сирије. Издавач и хуманитарац Манол Пејков је за мање од 24 сата прикупио око 150.000 евра, а своје кампање покренули су и Црвени крст Бугарске, Лазар Ратков – иницијатор и носилац кампање „Чепови за будућност,“ Фондација „Гората.бг“, BGCause, Национална мрежа за децу, УНИЦЕФ, International Rescue Committee, који раде у Сирији, World Food Programme и др. Осим тога, у Турску су отпутовали бугарски спасилачки тимови и грађани, међу којима и спасиоци Горске службе спасавања са обученим псима и група од 27 лекара, спелеоспасиоци и обучени волонтери из Пловдива и Софије.

Др Елисавета Генчева је 1999. године, када је потрес јачине сличне последњим земљотресима у Турској разорио град Измит и густо насељен регион на Мраморном мору у близини Истанбула, радила у пољској болници „Хигија“ и спремна је да и сад притекне у помоћ суседном народу.

„Оно што је бугарска држава сасвим благовремено и правилно организовала јесте слање спасилачких екипа и волонтера за спасавање људи испод рушевина,“ рекла је др Генчева за БНР. „Надам се да ће доћи до што је могуће више преживелих, наравно, и уз помоћ паса. Ништа мање нису битне и екипе хирурга, трауматолога и психолога, јер трауме нису само физичке, већ и психилошке. Зато и специјалисти који тамо одлазе треба да буду емотивно мотивисани како би били у стању да помогну људима.“

И иако показујемо похвалну емпатију према туђој патњи, време је да неко каже истину о стању зграда код нас и спремности за реаговање у случају природних и других катастрофа. „У Бугарској је спремност за реаговање у случају разорних земљотреса равна нули,“ каже грађевински инжењер Димитар Куманов:

“Масовно, укључујући и новоградњу, има много пропуста и допуштају се компромиси у смислу безбедности,“ каже Куманов за Нова ТВ. „Што се панелних зграда тиче, оне имају веома добро сеизмичко понашање. Проблем је у томе што су их власници, у покушају да их санирају и реконструишу, избушили као швајцарски сир. Том приликом се често уклањају и зидови, што може довести до озбиљног слабљења структуре стана. Дакле, тренутно нико вам не може рећи колико су панелне зграде безбедне.“

Инжењер Димитар Куманов подсећа и на тзв. сертификацију зграда у циљу њихове безбедне експлоатације – процес који би требало да је већ завршен. Међутим, инж. Куманов сумња да су све болнице, на пример, прегледане и сертификоване. „У принципу, ови прегледи су апсолутна превара – копи-пејст извештаји, само се фотографија стамбеног објекта мења,“ рекао је он и о стамбеним зградама. Према његовим речима, не само да је процедура формална, јер се нико није потрудио да види ко је шта радио у стамбеним зградама, него је на то бачено и много новца.

Стручњак је одбио да прогнозира шта би се догодило у Бугарској у случају земљотреса велике јачине, али је подвукао да: „Ако држава предузме све потребне мере, уз мало новца ће бити спасене хиљаде живота. А са нешто више новца могуће је спасти и много објеката.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: ЕПА/БГНЕС, БГНЕС, МУП