Талас солидарности и помоћи Турској након земљотреса

Скоро 6.500 страних спасилаца из 56 држава ради на терену у јужној Турској коју је 6. фебруара погодио низ потреса од којих су два најјача била 7,7 и 7,6 степени Рихтерове скале. Земљотрес је изазвао огромне људске жртве и материјална разарања, саопштио је министар спољних послова Мевлут Чавушоглу, кога цитира CNN Turk. Турској је помоћ понудило укупно 95 држава и 16 међународних организација. Очекује се долазак екипа из још 19 земаља, казао је Чавушоглу. Он је додао да је много министара из европских земаља изразило жељу да посети Турску а посете се планирају за недељу после 13. фебруара.

ЕУ жели да Београд и Приштина прихвате француско-немачки мировни план

У парламенту у Приштини је премијер Косова Аљбин Курти рекао да француско-немачки предлог за преговоре са Београдом, сада познат као план ЕУ, није коначни споразум, већ основни споразум, који Приштина сматра добром основом за даље разговоре. Он је навео да у документу постоје параграфи који се односе на де факто признање Косова од стране Србије.

Српски председник Александар Вучић је амбасадорима САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије у Београду изјавио да је успостављање Заједнице српских општина на северу Косова већ договорено у Бриселу и ако се та Заједница не формира, учешће у дијалогу губи смисао, преноси Танјуг.

„Мађари, Бошњаци, Албанци и Бугари могли би  формирати једнонационалне заједнице општина. Зашто им Србија то не омогући, а тражи тако нешто на Косову?”, прокоментарисао је Курти кога цитира  KosovaPress.

Скопље тврди да штити идентитете и достојанство грађана

На састанку са амбасадорима земаља ЕУ у Скопљу је македонски премијер Димитар Ковачевски изјавио да превремени избори у земљи нису опција. „Ми смо грађанска држава, успешан пример функционалне, мултиетничке демократије, државе равноправних грађана, са једнаким правима и обавезама, и то је наша величина и вредност. Наставићемо свој пут даље уз категоричну заштиту идентитета и достојанства грађана“, казао је Ковачевски.

У дискусији је речено да су претње растућег национализма у земљама Западног Балкана реалност, због чега је неопходно наставити проширење Европске уније.

У Грчкој блокирано учешће на изборима екстремно десничарске странке

На захтев владе је грчки парламент усвојио измену Изборног закона која предвиђа да политичка партија не може да учествује на изборима ако је њен лидер осуђиван на животну казну затвора, за издају, за шпијунажу и учешће у криминалној организацији.

Пре избора у пролеће ова измена погађа екстремно десничарску странку „Златна зора“. У 2020. години суд ју је прогласио криминалном групом повезаном са кривичним делима из мржње. Измена ће погодити и малу десничарску странку „Елинес“, чији је суоснивач бивши посланик и портпарол „Златне зоре“ Илијас Касидијарис. Према подацима социолога,  сасвим је могуће да „Елинес“ пређе изборни цензус од 3%.

Касидијарис је оптужио владу у „заверу против демократије“ и затражио да измена буде укинута, преноси Ројтерс.

У Румунији траже доживотни затвор за возаче који су изазвали саобраћајну несрећу са смртним исходом

Возачима који приликом управљања возила у дрогираном или пијаном стању, или без возачке дозволе, изазову саобраћајну несрећу са фаталним исходом, биће изречена казна доживотног затвора. То предвиђа допуна Кривичног законика коју је једногласном одлуком усвојио Сенат Румуније. Ово је одговор на „јавно негодовање људи када виде да се кривци враћају на слободу, за волан, како би изазвали нову несрећу“, рекао је подносилац измене потпредседник Сената Роберт Казанчук.

Предлог је враћен Сенату на разматрање у новембру 2022. након што је у Посланичком дому 2019. године одбијен.

У 2021. години Румунија је била на првом месту у Европи по броју смртних случајева у саобраћајним несрећама.

Саставио: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, Facebook /Dimitar Kovacevski, Twitter /@Parliament_GR, архив