Бугарске партије морају да заузму став по питању Бугара у Западним покрајинама и да уједине своје напоре за стварање националног и општеевропског плана за њихово спасавање, позива у анализи за агенцију БГНЕС председник Културно-информативног центра бугарске националне мањине „Босилеград“ Иван Николов.
„И док је за сложене бугарско-македонске односе, додуше са огромним закашњењем, нешто кренуло, о правима Бугара у Србији помиње се само с времена на време и то једино у оквиру строго устаљених дипломатских клишеа“, наводи Николов.
Он се осврће на последњих 12 година српско-бугарских односа и у светлу преговора Београда о приступању ЕУ констатује да је бугарско становништво у Босилеграду и Димитровграду само у једној деценији смањено за 4.000 људи, а бугарске општине у Србији су званично економски најзаосталије, што приморава младе људе да емигрирају.
Анализа Ивана Николова доступна је на бугарском језику ОВДЕ.
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...