Тешко је пребројати странице исписане о животу и делу националног хероја Бугарске Васила Левског. Међу њима наилазимо и на занимљиве податке који нам нешто више говоре о љубави Левског према музици. У својој књизи насловљеној „Апостол слободе“ британска списатељица Мерсија Мекдермот пише: „Певање није било само задовољство за Васила, већ је било неки облик самоизражавања.“
Чешће се бавимо документарним наслеђем Левског, његовом револуционарном делатношћу и идеологијом и као да се много мање пажње посвећује духовном свету Апостола слободе. „До нас су доспела бројна сведочанства и о томе какав је он био човек, сам или у друштву пријатеља,“ каже Данијел Спасов, народни певач, фолклориста, телевизијски водитељ и продуцент филма „Песме Левског“ који је Бугарска национална телевизија снимила 2017. године поводом обележавања 180. годишњице рођења Левског.
„Захваљујући бележници Левског данас знамо какве је песме волео да пева. Тако, рецимо, у њој је записан текст баладе „Стално на тебе мислим, мајко“ – једне од најсветијих и најинтимнијих песама, песме која је исповест посвећена његовој мајци. Сматра се да је њен аутор Левски. У бележници је сачувана и песма Христа Ботева „Растанак“. Сачувани су и текстови два црквена појења – „Достојно јест“ и „Тропар Светој браћи Ћирилу и Методију.“ Осим тога, постоје многа сведочанства да је Левски имао веома леп глас, да је певао пред песником Христом Ботевим и књижевником и просветитељем Киром Тулешковим…“
Послушајмо песму „Стално на тебе мислим, мајко“ у извођењу Данијела Спасова и обради Милена Иванова.
Пре много година, истакнути бугарски фолклориста и композитор Николај Кауфман почео је да истражује песме Левског и забележио је бројне успомене и мелодије. Тако су, иако нема нотираних песама, снимљене различите верзије песама које је волео да пева Левски, каже Данијел Спасов:
Готово легендарна је прича о „последњој песми Левског“ која је откривена и реконструисана пре шест година. Каква је њена прича, питали смо Данијела Спасова:
„Док је трајало снимање музичког филма „Песме Левског,“ новинар БНТ Весела Смилец је радила на документарцу посвећеном породици Апостола слободе. Трагајући за документима о животу Васила Левског у Народној библиотеци у Софији, на БНР и другим местима, нашла је књигу Рајне Костенцеве „Мој родни град Софија“ у којој је описан један изузетно занимљив случај, који је препричала фолклориста Рајна Кацарова, која је радећи на терену прибележила занимљиве звучне записе. Једном приликом је током теренског рада упознала старицу – баку Петкану Хашову из села Лозен, код Софије, која јој је испричала једну веома занимљиву и помалу чудну причу о томе да је присуствовала вешању Левског: у то време је радила као служавка код једног софијског бега који јој је вече пред вешање рекао да ће сутрадан бити обешен један душманин царства (каквим су Османлије сматрале Левског) и да она треба да одведе његово двоје деце на вешање. Бака Петкана је Рајни Кацаровојрекла да је била тамо и да је Левски, пошто се исповедао свештенику, запевао лепу турску песму:
„Не певај, не певај, славује,
Имам времена, нигде не журим.
Ко разуме – разуме…
Немам мајку и оца,
Имам времена, не журим.
Независно од тога да ли је то легенда или историјски догађај, прича је веома лепа и додаје нове слојеве целокупној слици о Левском. Она је такође на неки начин постала део света песама Апостола. И ми смо је реконструисали, мада на нешто другачији начин – кроз музички и филмски наратив.“
Обрада последње песме Левског је за диригента Милена Иванова, који заједно са Данијелом Спасовим и солисткињом хора „Мистерија бугарских гласова“ Виолетом Мариновом изводи песму „Не певај, славује“, била прави изазов:
„Имали смо само једну верзију песме која је била музички једноставно структурисана. Песма иначе није компликована. Ја волим „слатку хармонију“, ону коју носи сама песма, без сувишних елемената и емоција. А уз помоћ наших колега и пријатеља из Народног оркестра БНР – кавалџије Недјалка Недјалкова и гитаристе Николаја Антова, добили смо тражену симбиозу, наиме – једноставан, али уједно и веома изразит пример како се емоција песме може пренети слушаоцу.“
Омиљене песме Левског, али у новом извођењу квартета „Светоглас“, чији су оснивачи Данијел Спасов и Милен Иванов, део су мултимедијалне изложбе „Исповест Апостола слободе“ писца Ива Милева у Националној уметничкој галерији у Софији, која се може погледати до краја 2023. године.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БНТ
Чланак је објављен као део пројекта који је реализован уз финансијску подршку Министарства културе, у оквиру Националног програма обележавања 150 година од погибије Васила Левског.
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост Радио Бугарске је Рајнер Хонек, концертмајстор чувеног оркестра Бечке филхармоније. Виртуозни..
Група „Канела“ (у преводу Цимет) је позната годинама, али је 2022. постава формације обновљена и снимилaje своју прву песму „Вила”. Уследиле су нумере „Увек“, „Цвеће“ и „Прстен“, која се више од месец дана задржала на топ-листи бугарске поп и рок..
Једно необично музичко путовање очекује нас вечерас, 14. новембра. Препознатљиви нежни звук бугарског народног инструмента кавала у споју са класичним тоновима Камерног ансамбла „Софијски солисти“, под управом Константина Добројкова, провешће нас..
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост..