У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају Беле покладе које се зову још Проштене покладе односно Прочка, јер се на овај дан тражи опроштај и опраштају свађе и увреде. У свим православним храмовима одржава се богослужење, након чега верници једни од других траже опрост да би могли да часно започну пост.
У данима поста црква позива вернике на чешће молитве, покајање и смирење, који доносе добре плодове, али само ако су свесрдно опростили и опраштају свима. Јер ако опростимо људима њихова сагрешења, опростиће и нама Отац наш небески.
За оне који су истински посвећени хришћанским врлинама, праштање се поистовећује са Христовом бесконачном љубављу према човеку.
Хришћанска љубав подразумева давање опроштаја чак и када он није затражен, јер „љубав све прашта“. У својој Посланици Коринћанима Свети Апостол Павле каже да „она све прашта, све верује, свему се нада, она све поднесе“.
У свакодневном животу, где преовлађују материјалне ствари и себичност, није лако опростити онима који су нас сасвим намерно увредили. Зато свештеници саветују вернике да ослободе своју душу од увреда и да, као добри хришћани, опросте и замоле за опроштај, па макар само у мислима.
По Светом писму, давање опроштаја од Бога пропраћено је уздржавањем и преображењем људске душе.
Црква подсећа и на изгон Адама и Еве из Раја и њихово лишавање божанске хране, да би указала на то колико су погубни и штетни за спасење и духовни живот прождрљивост, непослушност и непоштовање Бога.
Упркос томе Створитељ показује своју љубав тако што шаље свог јединородног Сина да искупи њихов грех. Својим страдањима на крсту Исус Христос је дао пример праштајући својим мучитељима и убицама док је доживљавао нељудски бол и патњу. Сва страдања Спаситељ подноси у име Љубави – највеће хришћанске врлине и обележја сваког правог хришћанина.
Много је примера у житијима светаца како се мученици за веру Христову моле за оне који их муче.Стога се сматра да је једно од главних обележја хришћанства свеопраштање.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Облачно