Европска комисија предложила је прошле недеље увођење нове директиве којом би се регулисало одузимање возачких дозвола за тешке саобраћајне прекршаје без обзира у којој су земљи почињени – одузимање возачке дозволе у једној држави чланици значило би одузимање на територији целе ЕУ. Међутим, ова мера би се примењивала само у случају изузетно тешких прекршаја.
Возачке дозволе у свом физичком облику могле би отићи у историју ако предлози Комисије буду усвојени. Возачи ће у свом мобилном телефону имати дигиталну возачку дозволу, као што је то био случај са сертификатима за COVID-19. Као први корак у новом пакету мера везаних за безбедност саобраћаја на путевима, Комисија предлаже један позитиван елемент. Ово је саопштила европска комесарка за саобраћај Адина Валеан:
„Надам се да ће ваше младе гледаоце, слушаоце и читаоце обрадовати наш предлог да минимална старосна граница за полагање возачких испита и вожњу у пратњи пунолетне особе која има положен возачки испит буде снижена на 17 година. Међутим, сви нови возачи биће подвргнути двогодишњем пробном року, уз правило нулте толеранције на вожњу под утицајем алкохола током овом периода.“
Али ту долазимо до ситуације са штапом. Зато што прекограничних саобраћајних прекршаја има на милионе, каже европска комесарка Валеан:
„Тренутно 40 одсто прекршаја у прекограничном саобраћају остаје некажњено. То се дешава било зато што починилац није могао бити идентификован или зато што не постоји законски начин да се починилац натера да плати. Наш предлог се бави овим питањем и заснива се на унапређењу прекограничне сарадње. Они који возе опасно не смеју да се извуку.“
И овде стижемо до најтежег момента – одузимања возачке дозволе у једној држави чланици које би важило за све земље ЕУ. У којим ће случајевима ово бити могуће?
„Одлучили смо да се фокусирамо на најважније и најтеже саобраћајне прекршаје. А то су вожња под утицајем алкохола и дроге, прекомерна брзина, као и изазивање смртног случаја или тешких повреда у саобраћају. Ако се то деси у земљи у којој су ове радње основ за одузимање возачке дозволе на период дужи од месец дана, онда је држава која је одузeла возачку дозволу дужна да о томе обавести земљу у којој је дозвола издата.“
Замолила сам европску комесарку Валеан да прецизира у којим случајевима држава која је издала возачку дозволу може одбити да возачу одузме исту. Ево шта је одговорила:
„Држава која је издала возачку дозволу може одбити да изврши њено одузимање ако одређени прекршај на њеној територији није кажњив таквом мером. Као друго, то се такође може десити и у случају када је прекорачење дозвољене брзине мање од 50 км на час и као треће, ако је за такав прекршај предвиђено одузимање возачке дозволе за период краћи од месец дана, а друга држава о почињеном прекршају није благовремено обавештена.“
Она је, међутим, прецизирала да држава неће имати право да не изврши одузмање возачке дозволе ако је прекомерна брзина за 50 километара на час виша од допуштене.
Како ће нови предлози бити примљени у земљама попут Бугарске и Румуније, које имају најлошије показатеље у погледу саобраћајних незгода и жртава на путевима у ЕУ, било је следеће питање за европску комесарку Валеан:
„Румунија и Бугарска имају лоше показатеље, односно велики број тешких телесних повреда и погинулих на путевима. Сви ови предлози усмерени су на понашање возача. На пример, упоредо са овим предлажемо да припрема и полагање возачког испита постану озбиљнији и прилагођенији ризицима на путу, као и да се више рачуна поведе о осталим учесницима у саобраћају. Све ово ће значајно утицати на квалитет припреме возача за полагање возачког испита, као и на његово понашање у саобраћају.“
Став европосланика из Прогресивног савеза социјалиста и демократа Петра Витанова, који је и члан Одбора за саобраћај Европског парламента, према овим предлозима је апсолутно позитиван.
„Сувишно је коментарисати ситуацију у Бугарској и Румунији – две земље које су црне овце ЕУ. Ови предлози би, у сваком случају, требало да доведу до смањења броја саобраћајних незгода на путевима. Иако млади возачи чине свега 8 одсто укупног броја учесника у саобраћају, они су одговорни за преко 40 одсто несрећа са смртним исходом. У складу са овом директивом, 17-годишњаци ће моћи да добију возачку дозволу и да возе у пратњи пунолетне особе, а од 18. године постаће самостални учесници у саобраћају. На тај начин ће моћи да стекну неопходно искуство и да потом активно учествују на тржишту рада, посебно када се узме у обзир чињеница да Европи тренутно недостаје 500 хиљада возача камиона. Нова директива ће дати могућност да се већ са 18 година пријаве за такав посао. Не видим разлог зашто би особа са 18 година могла да управља авионом са 200 путника у њему, али не и теретним возилом.“
Боља наплативост казни у ЕУ у случају саобраћајних прекршаја у другој држави чланици имала би како одвраћајући тако и едукативни ефекат, сматра посланик Европског парламента Витанов. Проблем високог постотка тешких саобраћајних незгода на путевима у нашој земљи назвао је комплексним:
„Директива се бави веома малим дијапазоном мера које би требало предузети. Стање путева, низак квалитет путних ознака и коловоза, недостатак ефикасне контроле, корупција, сви ови елементи захтевају измене домаћег законодавства. Наравно, постоје и европски механизми, посебно када је реч о о трошењу европских средстава за унапређење путне инфраструктуре, где је неопходна и интервенција европског тужилаштва. Али већина проблема се односи на недовољно ефикасно спровођење постојећег законодавства и потребу за његовом променом. Међутим, ЕУ није Хари Худини па да сва наша чисто унутрашња питања реши чаробним штапићем.“
Витанов верује да ће Европски парламент успети да реши ово питање усвајањем директиве до краја његовог мандата, тачније за мање од годину дана, као и да ће она ступити на снагу за две и по године.
„Брже промене су карактеристичне за национална законодавства. Много тога може бити урађено на нивоу националне државе. Европске промене се одвијају споро, из једноставног разлога што укључују 27 држава чланица.
С обзиром на то да радим у Белгији и возим се са белгијским возачима, питао сам их: „Има ли код вас корупције на путевима?“, а они су ми рекли: „Код нас у Белгији, корупција је била велики проблем, посебно у Бриселу, јер овде постоје два нивоа саобраћајне полиције – федерални и локални. На локалном нивоу људи су се међусобно познавали и врло често су се правили компромиси са прекршиоцима. Процес борбе против корупције на белгијским путевима трајао је 20 година. У овом тренутку, међутим, не можете срести ниједног корумпираног белгијског полицајца. Бугарска једноставно треба да започне однекуд. За мој појам, то је повезано са ефикасном контролом законодавства, кажњавањем обе стране које су укључене у процес корупције, сменом административних кадрова. То се неће догодити преко ноћи, али то је једини пут. У Италији такође постоји висок степен корупције међу саобраћајном полицијом. И то је већ искорењено. Наравно, има изолованих случајева, али они немају карактер пандемије какав постоји у Бугарској. Успех у борби против ове појаве захтева одлучност и вољу. А такође и нормализацију плата оних чији је посао да прате поштовање правила у саобраћају.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан. На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...
Особе са моторним сметњама и оштећењем вида у Бугарској се суочавају са многим потешкоћама у свом животу. Али осим чисто физичких препрека, постоје и препреке везане за приступ информацијама и административним услугама. Чак и на дан избора, када су..
Грађани Бугарске данас бирају нових 240 народних посланика за 51. сазив бугарског парламента. За учешће на изборима регистровало се 19 политичких партија и девет коалиција. Укупно 4.858 кандидата – 3.480 мушкараца и 1.378 жена, бориће се за место у..