Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Слике Дечка Узунова доказују ванвременску вредност уметности

10
Фотографија: БГНЕС-архива

„Уметност је нешто без чега не би било ни културе, ни напретка, ни цивилизације. Без уметности живот ће бити празан, лишен лепоте и емоција. Радије бих да будем сликар, него председник,“ рекао је својевремено један од најбољих мајстора кичице у Бугарској проф. Дечко Узунов (1899-1986).


Двадесет другог фебруара навршиле су се 124 године од рођења чувеног бугарског сликара и то је био повод да посетимо музеј-галерију „Дечко Узунов.“ Галерија је смештена у некадашњем атељеу бај Дечка, како су га звали његове колеге и пријатељи. У фундусу галерије је укупно 13.000 радова сликара, од којих добар део чине мали цртежи, скице и разни пројекти. Дечко Узунов је велики део свог рада посветио портретном сликарству и створио апсолутна ремек-дела већ на самом почетку свог стваралачког пута. Међу њима су „Бели Масалитинов“ – портрет глумца Николаја Масалитинова, који је упоређиван са једним од најсофистициранијих апстрактних слика века. Његова техника сликања „бело преко белог“ оцењена је као најтежи задатак у сликарству. А чувени „Дечји портрет“ нема аналога у европској уметности, због чега су га његови савременици прогласили најбољим портретистом свог времена.

Дечко Узунов је у више наврата путовао у Париз где се упознао са Пикасом. Године 1937. уручена му је почасна диплома на Међународном сајму уметности у Паризу, а касније му је ту част доделио и Ватикан за његове фреске у Бугарском павиљону. Са 38 година Дечко Узунов је већ био универзитетски професор и председник Савеза сликара. Његови радови обилазе Берлин, Минхен, Лајпциг, Нирнберг, Беч, Атину, Пиреј, Солун, Будимпешту, Њујорк, Венецију. У Бугарској је изабран за ректора Академије ликовних уметности у Софији.


После смрти Дечка Узунова, његови наследници су Општини Софија поклонили велику збирку слика и она је отворила музеј назван по њему. „Он је стварао на спрату атељеа, док је у приземљу излагао део својих радова, окупљао се са пријатељима, истомишљеницима,“ прича Аделина Филева, директор Градске уметничке галерије у Софији:

„Свако ко посети атеље, видеће да је ту постављен и клавир, дакле, све је било у духу уметности. Године 2016. је атеље предат на управљање Софијској уметничкој галерији и ми смо одлучили да ствари узмемо у своје руке. Са колегама смо израдили неколико програма како би се, макар једном у три месеца, организовале различите културно-уметничке секције које ће личност Дечка Узунова приближити публици. А сваке године 22. фебруара организујемо изложбу његових радова.“


Дечко Узунов се, поред портретне уметности, бавио и илустрацијом и графиком, а ту су и његови радови инспирисани мртвом природом и историјским догађајима. Узунов се бавио и монументално-декоративним сликарством. Његово дело су зидне слике у цркви Светог Јована Претече у Казанлаку, Народној опери и Народном позоришту у Софији, Националном дворцу културе и део витража у Палати правде у престоници. Илустровао је многе књиге различитих жанрова, направио је декор и костиме за бројне позоришне и балетске представе,“ каже Аделина Филева и наставља:

„Дечко Узунов је, поред тога што је предавао на Академији ликовних уметности, био и председник Савеза сликара Бугарске и Међународног уметничког одељења. Након тога је позван да буде председник, а касније и почасни председник Међународне асоцијације вајарске уметности (AIAP) при Унеску и дуге године је остао на тој функцији. Реч је о сликару који је пуно путовао и учествовао у различитим изложбама. Његови радови красе зидове галерија у западној Европи и на Балкану,“ рекла је Аделина Филева, директор Градске уметничке галерије у Софији.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС-архива, Facebook/Галериja-музеj Дечко Узунов



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Кадар из филма „Лимбо“

Бугарски документарни филм у трци за студентског Оскара

Америчка филмска академија је објавила листу студентских филмова који су ушли у полуфинале овогодишње доделе Оскара за студентски филм. Међу 62 филма из 18 земаља је и бугарски документарац "Лимбо" Џулије Пастракове. Највише кандидата за..

објављено 31.7.24. 15.25

"Питање укуса" – срећан повратак у прошлост

Документарни филм Марије Влкове "Питање укуса" доноси причу о "животу некада" – с љубављу, поштовањем и без политичког призвука. Идеја за његово стварање родила се за време једног ручка, када је Марија поново видела једноставну храну којом је..

објављено 30.7.24. 13.10

Михаела Аројо с фото-пројектом „Сањам на бугарском“

Изложба „Сањам на бугарском“ младе документарне фотографкиње Михаеле Аројо биће свечано отворена 30. јула, у 19.00 часова, у софијској галерији „Фотосинтезис“. Ово је прва свеобухватна презентација њеног дугорочног фотографског пројекта посвећеног..

објављено 28.7.24. 11.15