Рођен у Пловдиву, у праскозорје бугарске транзиције ка демократији (1994. г.), Александар Детев је одрастао у Софији, где је 2013. завршио Филолошку гимназију у којој се изучава немачки језик, након чега одлази у Беч. Тамо је дипломирао новинарство и комуникологију, радио за неколико бугарских медија чији оснивач је наш сународник Иван Карчев, који нас је заувек напустио 2021. године.
У својој професионалној биографији Алекс има уписано и стажирање на БНТ-у, рубрику на БНР-у, а већ око четири године је део бугарске редакције „Дојче велеа” у Немачкој. Упркос бројним обавезама, срцем и душом је предан бугарској заједници у Бечу – активно учествује у њеним иницијативама и медијима – часопису „Беч, наш град“, радио-емисији „Оранж“, веб платформама BGMEDIA.AT и BGKONTAKTI.
„Иако наша заједница у Аустрији није велика – броји око 30 хиљада људи, Иван Карчев је направио радио-емисију, једном у неколико седмица имали смо телевизијску емисију, као и часопис који је излазио два пута годишње у тиражу од пет хиљада примерака, сајт BGMEDIA.AT и апликацију BGKONTAKTI, која повезује Бугаре са нашим сународницима који у Аустрији већ имају утврђене позиције – лекарима, рачуновођама, адвокатима итд. С друге стране, ови медији стварају једну здраву заједницу која међусобно комуницира, размењује идеје и разрађује пројекте. Бугарски медији у иностранству имају две функције – да пружају помоћ дијаспори и да успехе Бугара презентују страном аудиторијуму.“
Бугарска заједница у Бечу организује и многобројне манифестације. Једна од највећих је „Заједно! Дан Бугара у Аустрији“
„Ово је информативни дан за Бугаре када окупљамо стручњаке из разних области. Представљају се заједници и дају бесплатне консултације. Тако сваки Бугарин који је тек пристигао, као и сви они којима је потребна помоћ, могу добити информацију од свог сународника”.
Већина пројеката који су намењени бугарској дијаспори засновани су на добровољној бази, иако Алекс и његове колеге проналазе и флексибилне облике финансирања. Тако се на пример, часопис „Беч, наш град” дистрибуира бесплатно, али се финансира од реклама које се у њему објављују. Иницијативу „Дан Бугара у Аустрији” финансирају сами излагачи – бугарски предузетници који представљају сопствени бизнис. Исто тако и општина Беч кроз различите инструменте пружа подршку етничким заједницама. Међутим, дуго времена се поставља питање каква је улога бугарске државе.
„Многа издања Бугара у иностранству финансирају локалне власти, а бугарска држава их ни на који начин не подржава. Ово је тема над којом се треба замислити. Захвални смо земљама које су нас прихватиле и које нам помажу да се очувамо, али зар и Бугарска не би требало да улаже у своје заједнице, како би и људи који живе у иностранству своју децу одгајали у култури своје отаџбине?“, пита се Александар Детев.
А иначе, Алекс види потенцијал у држави и у својим сународницима. Последњих десет година највише времена је провео у Немачкој и Аустрији, али сваки пут када се врати, види промену.
Наставиће се…
* Интервју је настао у Израелу за време XVII светског сусрета бугарских медија у организацији БТА
Фотографије: Лична архива Александра Детева
Превод: Свјетлана Шатрић
Производња грамофонских плоча у Бугарској престала је 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025. године отварањем прве фабрике плоча у земљи, која ће бити једина такве врсте на Балкану, потврдио је..
Ове године, уместо традиционалних ватромета који изазивају стрес код људи и животиња, Софија ће приредити спектакуларни светлосни шоу, саопштила је Градска управа. Светлосни спектакл, који ће бити део празничног концерта на Тргу кнеза Александра..
Председница Прогресивног савеза социјалиста и демократа, Ираче Гарсија Перес, учествовала је на Самиту са новинарима водеће европске радиомреже „Евранет плус“, где је изнела ставове своје групе о низу важних питања. За левичарске партије у..
Ове године, уместо традиционалних ватромета који изазивају стрес код људи и животиња, Софија ће приредити спектакуларни светлосни шоу, саопштила је..
Производња грамофонских плоча у Бугарској престала је 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025...