Живот је укусан када је забаван! У то ће се убедити свако ко прелиста необичну књигу „Кувар за велику децу“ која се на тржишту појавила овог месеца. Она садржи 28 слатких и сланих рецепата… кроз стрипове, а дело је Аље Маркове. У њој је она објединила своје две велике страсти – илустрацију и куварство. Књига је намењена свима који су очували дете у себи, желе да се забаве, воле приче у сликама или пак укусну храну, али често помешају рецепте. У књизи је на приступачан и занимљив начин, корак по корак, описан пут производа од торбе за куповину до њихове трансформације у кулинарско ремек-дело. „Све у свему, рецепти су једноставни и лаки. Када је човек гладан, битно је да га не мрзи да нешто скува. И то је био мој циљ“, објашњава Аља – Бугарка, по занимању илустратор, чији је живот подељен између Бугарске и Шпаније.

Све је кренуло 2009. године када је Аља одлучила да направи блог. У њему кроз слике и текст на шпанском језику открива тајне бугарске кухиње и нуди бонус – мини-часове из бугарског језика. Можда се неки већ питају, зашто на шпанском? Аља Маркова је рођена у Бугарској, али је у Шпанију отишла са својим родитељима још када је била сасвим мала. Затим се вратила у Бугарску и ту је провела своје тинејџерске године. После ју је Шпанија поново привукла. Остала је тамо 18 година и радила као илустратор за шпанске издавачке куће. Сада, када је поново код куће, као плод њеног илустраторског талента и њеног дугогодишњег сна да постане кувар, настао је „Кувар за велику децу“. Међутим, шта за Аљу значи „код куће“?

„Знате, сада када сам већ овде након одлуке да се вратим кући, открила сам да је немогуће да се један део мене у Бугарској не осећа код куће, али постоји и онај други део који је више везан за навике, свакодневни живот, говор, најситније ствари у животу због којих се заправо осећам као код куће на другом месту. Можда би боље било рећи да се ја на два места осећам као „код куће“, али ипак моје свакодневније „код куће“ је у Шпанији“ – отворено признаје Аља.

У уметност илустрације увео ју је њен отац који је такође илустратор. Заједно са њим створила је читаву „колекцију” од 20 књига, након чега је кренула својим путем. Сликарка објашњава да међу рецептима у луксузном издању Кувара нема оних који су се случајно тамо нашли:

„Сваки рецепт је везан за неки доживљај, за неку причу. На пример, рецепт за мајонез, који је за мене повезан са смешним догађајем. Како се прави мајонез сазнала сам захваљујући познатом шпанском кувару  Карлосу Аргињану. До тренутка када је он на телевизији показао како се прави мајонез, мислила сам да се он продаје само у продавницама у теглама и била сам толико импресионирана да сам морала да га одмах насликам. У књизи је и рецепт за миш-маш, који је, како ће читаоци видети, инспирисан мојом баком. И она је овековечена са њеним печењем паприка!“ – смеје се Аља.

Пошто у Шпанији живи много Бугара, тамо постоје и бугарске продавнице, није проблем наћи типично бугарске производе да би сте спремили неко укусно, чисто бугарско јело. Као „рекламно лице” бугарске кухиње на шпанском говорном подручју, блогерка тврди да се Шпанцима наша јела веома допадају.

„Они су генерално отворени за нешто ново. Постоје неке ствари које су превише екстравагантне за њих, као што је рецимо салата од киселог млека и краставаца „Снежанка“. Али када је пробају, кажу да је веома укусна“ – прича Аља кроз осмех.

Своје осмехе и добро расположење из свакодневног живота она преноси у илустрације, па када их неко погледа, сигурно ће се и он осмехнути.

„Претпостављам да начин на који сликам осликава начин на који размишљам и живим. Наравно, не скачем увек од среће и нисам увек насмејана, али гледано у целини мислим да је то мој приступ животу“, каже она и открива нам свој рецепт за позитивност за све животне тренутке:

„Од нас зависи како ћемо погледати на сваку ситуацију, каква год она била. Веома је тешко на тешку ситуацију гледати са светле стране. Али чак и да је реч о неком великом проблему, уместо да стално о њему размишљамо и патимо, можемо себи рећи: "Ово јесте проблем, али шта добро могу да урадим у будућости?".

Фотографиje: лична архива

Превела: Албена Џерманова