Дечји хор Бугарског националног радија са главним диригентом Венецијом Карамановом позива нас на свој традиционални Пролећни концерт који ће се одржати вечерас од 19 часова у сали „Блгарија“ Националног дворца културе у Софији. Концертом ће Дечји хор БНР прославити долазак пролећа и свој 63. рођендан.
Музички празник ће са децом прославити и млада оперска нада сопран Марија Славова, која је дугогодишњи солиста Дечјег хора БНР, гитариста Васил Игнатов и талентована Деметра Анџалика, маримба.
Главни диригент састава је Венеција Караманова, а диригент – Михаела Котева, за клавиром ће бити Сијана Атанасова и Јана Лолова.
Поред дела светски познатих композитора попут Ђузепеа Вердија, Астора Пијацоле и других, пролећни програм концерта укључује и композиције бугарских аутора, међу којима су комади Парашкева Хаџијева, Љубомира Пипкова и других домаћих композитора.
„Идол свих дечјих хорова на свету“ и „Задивљујући хор светске класе“, само су мали део лепих речи у светској штампи након многобројних турнеја формираног већ далеке 1960. године Дечјег хора БНР. Састав који постоји више од шест деценија доказао се својом успешном концертном делатности, освојио на десетине награда и организовао многе турнеје по свету.
Хор је основао акад. Христо Недјалков који је од самог почетка све до своје смрти 2013. године био и његов главни диригент.
Данас смо за вас припремили букет пролећних емоција, предивне музике и анђеоских гласова Дечјег хора БНР. Послушајмо народну песму „Дилмано, дилберо“ у обради Красимира Кјуркчијског.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Песму „Љубав и вино“ звезда домаће естраде Јорданка Христова представила је 2023. године, само неколико дана уочи 14. фебруара. И датум и песма спајају два празника – један посвећен љубави, а други вину: „ Шта је вино без љубави? Шта је..
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..