Дванаесто издање „Трабант феста” повод је да се у Великом Трнову окупе власници и љубитељи ове источнонемачке марке аутомобила, који се производио у граду Цвикау од 1957. до 1991. године. У нашој земљи тренутно је регистрован 29.781 аутомобил марке Трабант, показује статистика саобраћајне полиције. Међутим, нема података о томе колико њих учествује у саобраћају. Неки од власника овог симпатичног возила, али и бројни љубитељи, придружиће се традиционалном дефилеу трабаната.
У склопу културног календара некадашње царске престонице, фестивал се одржава у суботу уочи празника града који се обележава 22. марта. Манифестација ће тако ове године бити одржана 18. марта.
„Очекујемо госте из Румуније, који су традиционални учесници фестивала. У нашем северном суседу постоји неколико клубова љубитељa марке Трабант“, објаснио је Милен Михов, један од организатора фестивала, у интервјуу за Радио Бугарска. „Највише фанова долази из Букурешта, али нас посећују и гости из Брашова и других градова. Морам да кажем да смо на претходним издањима фестивала имали посетиоце из Велике Британије, Немачке и Русије, али је рат у Украјини госте из Русије спречио да присуствују.“
Очекује се да ће бити око 100 аутомобила, који ће се након регистрације за учешће упутити према Општини.
Симпатични аутомобили привлаче погледе одобрења и аплаузе пролазника. Али одржавање и чување оваквих ретро возила је изазов који захтева значајна средства и умећа. И иако је већина трабаната код нас старија од 30 година, сваки од њих се не може сматрати аутомобилом који има историјску вредност.
„Према подацима из регистра саобраћајне полиције, у нашој земљи постоји преко 30.000 аутомобила старијих од 30 година, али немају сви статус историјских аутомобила“, објаснио је Михов. „За време рада 43. сазива Народног собрања, моје колеге и ја успели смо по први пут да прогурамо одредбу којом се регулише појам историјског возила, а која је унесена у Закон о саобраћају на путевима. У складу са овом одредбом, да би био опредељен као историјски, аутомобил мора да испуњава два услова. Први је да буде старији од 30 година, рачунајући од датума производње, а други да се налази у техничком стању које је приближно оригиналном стању или да је адекватно рестауриран. Тако да историјски аутомобил не може бити онај који је стар, већ онај који је добро одржаван и који је у очуваном стању.“
Као члан Бугарске асоцијације клубова старих и класичних аутомобила и мотоцикала, бори се за постизање неколико циљева који су им важни:
„Наша асоцијација има за циљ да предложи законодавне и административне промене које ће омогућити развој очувања, чувања и презентације историјских аутомобила, који несумњиво представљају део бугарског културног, историјског и техничког наслеђа“, истакао је Милен Михов. „Наш задатак је да покушамо да либерализујемо режим за добијање статуса „историјског возила”. Осим тога, порески режим и режим осигурања за ове аутомобиле треба да буду олакшани, јер историјски аутомобил не служи за свакодневну употребу. Обично се вози неколико дана у месецу и пређе неколико хиљада километара годишње. Веома је важно да статус ових аутомобила, као и њихова употреба у урбаној средини буду законски регулисани, имајући у виду све веће захтеве у погледу животне средине.“
Фотографије: БГНЕС-архива
Превод: Свјетлана Шатрић
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају, гостима ће на тргу испред читалишта бити понуђени хлеб и со, а за добро расположење побринуће се више..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона саобраћаће данас, 21. децембра, на релацији Горња Орјаховица – Плевен – Горња Орјаховица. Путнике ће..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..