Шеф црногорске државе распустио парламент уочи председничких избора
Председник Црне Горе Мило Ђукановић указом је распустио Парламент у Подгорици, пренела је БТА. То се догодило након што је 16. марта истекао рок у којем је 27. сазив Парламента ове земље требало да формира владу на челу са Миодрагом Лекићем. Њему је мандат уручен након измене Закона о председнику, када је парламент добио право да предложи кандидата за премијера. Лекић је 12. марта обавестио лидере парламентарних партија да нема потребну већину за формирање нове владе, јер му недостају 3 гласа посланика Грађанског покрета актуелног привременог премијера Дритана Абазовића. Избори за нови сазив парламента биће одржани крајем маја или почетком јуна. Председнички избори у Црној Гори одржаће се 19. марта.
Од Суда ЕУ затражено да се изјасни о блокади пријема Бугарске и Румуније у Шенген
Румунски европосланик из групе „Обновимо Европу” Влад Георге затражио је од Суда правде ЕУ и Европског омбудсмана да се изјасне о томе да ли су Румуни и Бугари који остају изван европског шенгенског простора слободног кретања дискриминисани, преноси AGERPRES. „Замолио сам ове две институције да дају своје мишљење о овом случају, узимајући у обзир одредбе члана 2 и члана 4(3) Уговора о ЕУ, као и чланове 20 и 21 Повеље о основним правима ЕУ. У својим захтевима подсетио сам Суд ЕУ и Омбудсмана да су и Европски парламент и Европска комисија у више наврата излазили са одлуком да су Румунија и Бугарска спремне да се придруже Шенгену“, написао је Влад Георге на Фејсбуку.
За годину дана Турска ће изградити 325.000 стамбених објеката за пострадале у земљотресима
У земљотресима на југоистоку Турске живот је изгубило више од 49.000 људи, саопштио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган на ванредном самиту лидера Организације туркијских држава у Анкари. „После 6. фебруара 11 округа у југоисточном делу наше земље задесила је катастрофа која по својој снази и разорности нема премца у свету. Око 14 милиона наших грађана је директно погођено земљотресима, више од 49.000 људи је погинуло, више од 115.000 је повређено“, рекао је председник. Пре тога, Ердоган је обишао округ Хатај који је најтеже погођен и обећао да ће тамо за годину дана бити изграђено преко 240.000 стамбених објеката у разрушеним градовима и 75.000 у селима, јавила је Anadolu Agency. Ердоган је прецизирао да је до сада постављено 426.000 шатора, а да ће 100.000 стамбених контејнера бити постављено у наредних месец дана.
Скопље тражи да Васељенски патријарх призна Охридску архиепископију
Македонски председник Стево Пендаровски у Истанбулу се састао са Васељенским патријархом Вартоломејем I. „Као држава и Црква очекујемо да нам највише институционално тело у православљу да званични документ за црквену независност – Томос за аутокефалност. Одлукама Васељенске патријаршије нашој цркви је признато право да користи назив Охридска архиепископија, што означава црквени континуитет од 1000 година. Потпуно окончање процеса аутокефалности је и од највишег националног интереса, јер отвара могућност за нови и духовни раст Охридске архиепископије, напредак и помирење у македонском друштву и држави“, саопштио је кабинет Пендаровског, преноси МИА. Према статуту Бугарске православне цркве, она је директни наследник Охридске архиепископије.
Неслагање српских министара око увођења санкција Русији
Српски министар привреде Раде Баста затражио је од владе да без одлагања уведе санкције Русији. Србија „већ плаћа високу цену због неувођења санкција“ и „то постаје неиздрживо“. Према Бастиним речима, Србија се сваким даном суочава са новом реалношћу. Сукобу се не види крај, а разума као да је понестало... Србија је суочена са страховитим притисцима услед глобалних превирања“, рекао је министар. Председник Социјалистичке партије и министар спољних послова Ивица Дачић прокоментарисао је да чврсто подржава став Савета за националну безбедност, утврђен још прошле године, да Србија осуђује кршење територијалног интегритета Украјине, али да није за увођење санкција Русији, пренео је TANJUG.
Саставио: Иво Иванов
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: ЕПА/БГНЕС-архива, ЕП, pretsedatel.mk, srbija.gov.rs
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..