Стивен Проктар је из Њуборна – малог места на југу Велике Британије. По занимању је инжењер-механичар, а пребивалиште му је у родопском селу Стојките. Четрдесетседмогодишњи Британац се са супругом Вањом, која има бугарско порекло, у Бугарску преселио пре три године. За Стивена су Родопи били љубав на први поглед. Породица је без оклевања продала дедовину у Њуборну и купила лепу кућу у селу Стојките. 

„Побегли смо од ужурбаног начина живота у Великој Британији, у Бугарској је живот много лакши, бољи,“ каже Стивен. Али уместо да ужива у безбрижним данима, лепој природи и гостопримству мештана, Стив је засукао рукаве и бацио се на посао радећи „у корист народа.“ Житељи села су били пријатно изненађени трудољубивошћу и великодушношћу Британца за кога је волонтерство начин живота.

Он је крајем јануара властитим средствима и бесплатним радом, после десет година нефункционисања, обновио ски лифт у центру села Стојките. Сада се сваки становник села може потпуно бесплатно спустити низ малу стазу за децу и почетнике, а за туристе је цена симболична и износи 2,5 евра – само да би покрили трошкове струје.

„У ресторану једне вечери неко је споменуо тај лифт. Ја до тада нисам ни знао да он постоји. Отишао сам да га погледам, нашао сам власника и од њега сазнао када је последњи пут радио и да ли неко планира да га поново пусти у рад,“ прича Стив и наставља: „Прошлог лета смо са једним Британцем који такође живи овде поправили део лифта, један електротехничар је нам помогао око електричног система, али смо већину ствари урадили са супругом.“

За Стива је мало родопско село делић раја на земљи. Према његовим речима, овде има свега што је потребно за живот, људи су срдачни и отворени за комуникацију и много је јефтиније у односу на велике ски центре.

Британац је својим волонтерским радом допринео и стварању Музеја гајди у селу, а тренутно помаже у обнови старе школе која ће бити преуређена у арт центар:

„Имамо неколико пројеката, од којих је један за оснивање уметничког центра који ћемо касније ове године отворити. Врата арт студија ће бити отворена како за децу из села, тако и за туристе. У њему ће гости и становници села имати прилику да се баве примењеним уметностима и занатима,“ каже Стив.

Посетиоци арт центра имаће несвакидашњу прилику да се упознају са готово заборављеним бугарским занатима и обичајима. „Стив учествује у обнови зграде. Желимо да сачувамо стари амбијент,“ каже Вања Проктар и додаје да је за њену породицу село Стојките синоним за мир и слободу. „Преселили смо се овде и Стив је почео активно да ради на оживљавању села,“ каже она и наставља:

„Током зимских месеци чисти улице ротационом машином коју је донео из Енглеске. Кад дође лето, по цео дан метлом чисти улице, сакупља и баца смеће на места која је општина одредила. Помаже старијим особама у сређивању травњака, коси траву. У близини села је око 17 параклиса чије је одржавање преузео Стив... Желимо да Стојките постане узорно туристичко село. Управо то је била наша идеја од самог почетка. Желимо да се о овом селу прича, јер је његова лепота као дијамант у срцу Родопа,“ рекла је на крају нашег разговора Вања Проктар.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Стивен и Вања Проктар