Пролеће је време када се обнављају активности везане за праћење популације делфина у Црном мору. У бугарском акваторију се срећу три врсте морских сисара и све су заштићене законом. То су обични делфин, познат још као белотрбушни делфин, плискавица или морска свиња и кљунасти делфин.
По завршетку зиме прате се трендови у популацији делфина. У ту сврху се користе уређаји који снимају високофреквентне звукове морских сисара. Четири хидрофона, које је бесплатно уступила једна британска фирма, постављена су на различитим местима дуж бугарске обале.
Још прошлог пролећа забележен је тренд премештања популације делфина и плискавица из северног у јужни део Црног мора. „Број случајева дезоријентисаних и мртвих делфина такође је у порасту,“ каже за Радио Варну - БНР Галина Мешкова из невладине организације „Зелени Балкан“ и наставља:
„Забележен је и раст случајева дезоријентисаних обичних делфина који се насучу на обалу, што је веома необично. То је вероватно због рата у Украјини, јер се временски поклапа са његовим почетком. Наравно, то не можемо са сигурношћу тврдити, пре тога треба истражити унутрашње уво насуканих мртвих делфина.“
Прошлог пролећа је повећан и број делфина који су угинули након што су се уплели у рибарске мреже, што је такође необично за Црно море:
„Мреже за лов рибе на дну најчешће су погубне за плискавице, али за то нису криви рибари. У пролеће је број угинулих делфина мањи него током лета. Међутим, прошле године је било обрнуто, укључујући и у Турској,“ каже Мешкова.
Када грађани примете узнемиреног делфина, треба да се јаве Регионалном инспекторату за заштиту животне средине и воде и укажу на то. У случају да се делфин насукао у плиткој води, на плажу, и изложен је директној сунчаној светлости, можемо им помоћи тако што ћемо им направити хладовину, сунцобраном или нечим другим, до доласка стручњака који ће дати упутства за даље кораке.
Експерти саветују да се кожа делфина повремено влажи јер им је кожа веома фина и када се осуши она пуца и појављују се ране. То се може урадити помоћу мокрог пешкира или ћебета, па чак и алгама којим се може прекрити тело делфина.
Уредила: Елена Каркаланова
Извор: интервју Александра Јорданова, Радио Варна – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, БГНЕС
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..
Михаела Аројо је професионални фотограф из Варне и нема рођаке или пријатеље који су бесарапски Бугари. Упркос томе, 2019. године, импресионирана путовањем до једног молдавског села ради учешћа на омладинском фестивалу, она је одлучила да се озбиљно..
Данас обележавамо Дан органске производње. У ЕУ само 10,4% производње је органска, а у Бугарској је она смањена на тек 2-2,2%, рекла је за БНР Надежда Шопова с Института за истраживање климе, атмосфере и вода при БАН. У Софији ће се поводом Дана..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...
Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије..
Поверење у НАТО (40,1%) и ЕУ (59,5%) у Бугарској порасло је за 8, односно 5 процената у односу на 2023. годину, према истраживању социолошке агенције..