Град Тврдица у Молдавији није једини у тој држави где живи компактно бугарско становништво. Мештани свугде говоре бугарски језик а очували су и традицију својих предака. Насеље је настало пре два века, када су се за време Руско-турског рата 1828-1829. године тамо доселиле избеглице из бугарског града Тврдица (у околини Нове Загоре). Град се налази у Тараклијском рејону Молдавије, само 3 км од границе са Украјином. Године 1996. Бугарска и Молдавија су потписале Споразум о оснивању филијале Кишињевског музичког колеџа у Тврдици (Тврдица је тада била село). И данас је то једина ван граница наше земљемузичка школа за бугарске народне игре и традиционалне музичке инструменте.
Место није случајно изабрано. „Ученици колеџа су бугарског порекла, изражавају бугарску самосвест, васпитавани су у духу бугарске породичне традиције” – каже руководилац Колеџа Ала Кара. По њеним речима, самосвест одређује љубав адолесцената према бугарском фолклору, бугарском језику, књижевности и традицији Бугарске.
„Нама је као филијали одређен мали број места за упис ученика, а сваке године се он смањује. Тренутно нас је 22 човека – борца за очување свега бугарског и трудимо се да очувамо све што је до сада остварено – објашњава Ала Кара у разговору са Герганом Манчевом из Радио Бугарске. – Код нас деца конкуришу за упис по завршетку 9. разреда. Пре тога никада нису учили да свирају на тамбури, гадулки или неком другом традиционалном инструменту. Још увек имамо групе за народне игре које су место за остваривање кореографа, међутим што се тиче остваривања оних који су уписали музичке инструменте, ситуација је компликована, али трудимо се. Сада смо, на пример, имали концерте у Силистри и Софији, учествовали су ученици треће године. Радује нас чињеница да до 4. године они постају прави професионалци. Предавачи који код нас раде заиста чине чуда. Сви су они изабрани на специјалном конкурсу и Министарство образовања бира оне најбоље.”
Сваке године бугарско Министарство образовања упућује на рад по 4 наставника различитих струка, тако да житељи молдавског града могу да чешће чују књижевни бугарски језик и да имају директну везу са својом прадомовином. Тренутно Тврдица има око 6.000 становника. „Људи и дан данас поштују традицију и негују бугарски систем вредности” – додаје Ала Кара и наставља:
„Обележавају се сви бугарски празници, поштују се сви православни црквени обреди. И данас старије жене облаче бугарску народну ношњу пре но што оду у цркву, млађе – ређе, али се традиција ипак чува и поштује. Ми смо компактно бугарско становништво и традиција и језик се преносе у породици. Бугарски језик звучи свуда. Последњих година су се чак неки људи из нашег града преселили у бугарски град Тврдица.”
Један од ђака колеџа у молдавском граду Тврдици је Петар Паскалов, ученик 4. године. Он је боравио у Софији приликом гостовања кореографске групе колеџа „Штефан Њага”, која је у Софији и Силистри одржала концерте под слоганом „Бугарска је заувек у нашим срцима“.
„Изводимо аутентичне и обрађене народне игре. Наш кореограф је Валентин Василев. У Тврдици је очуван фолклор који су пренели досељеници из Бугарске – наши преци. Мени се много свиђају бугарске народне игре. У Бугарској се осећам као код куће, исто као да сам у Молдавији. Лепо ми је када сам у друштву Бугара, то је посебан осећај. Волео бих да се упишем на Спортску академију у Софији, јер одавно тренирам одбојку и надам се да ћу на Академији стећи најбоље образовање у области спорта. Кореографијом ћу се у будуће бавити, али мислим, не професионално”- рекао је Петар Паскалов.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Музички колеџ у Тврдици, Гергана Манчева
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..
Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..